Bogoslovlje

Тек иза свих ових Стефанових одељака, настаје одељак о Стрезу. Стефан ту прича како je к њему пребегао бутар ски одметник Стрез, не могући се у Бугарској одржати противу Верила, и бојећи се да га овај не ухвати и не убије. Стефан даље вели да je оберучке примио Стреза; да je одбио и Борилове молбе и Борилове нападе, не хотећи му предати свога госта; да je чак помогао Стрезу да завлада у читавој половини бугарске царевине; ит. д. (Šafarik, Pamâtky 2 22, 20 и д ,\ Кгко се евршило ово друговање Стефаново са Стрезом, који je затим, захваљујући Стефану, постао господар од Просека и других градова македонских, отргнувши их од Борила; нас се овде не тиче. О свима односима измефу Стреза и Стефана још опширније говори Теодоснје (изд. ДанпчнЬ. стр. 101 и д.). Стрез, рофак Калојованов, побегао je од Борила ка старом пријатељу Калојованову, Стефану, по свој прилици убрзо по смрти Калојовановој и по Бориловој отмици бугарског престола, то јест ваљада још крајем 1207 г. (Мутафчневъ П., ВладТтелитТ на ПросТкъ, Сборники на Блъг. Акад. на НаукитТ I, клонъ истор,филолог. и фолкл. 1, Софија 1913, стр. 54). У то време, Стефан je свакако већ био потпуно на миру одВукана; утврдио се на власти, и средио je земљу. Иначе, он не би ваљада ни примио к себи Стреза, нити би се, држећи га код себе, завађао с Борилом. То би пак значило да се, још пре Стреза, и Сава с Немањиним моштима налазио у Србији. Уосталом, као што смо видели, и câM Стефан прича много доцније о Стрезу, него ли о дoлâcкy Савину с очевим моштима у Србију, па и по томе излази да су везе Стефанове са Стрезом доста позније од преноса Немањиних моштију 1 ). А и Теодоскје, говорећи о томе, како je незахвални Стрез из Просека стао после пустошити земл>у свог добротвора Стефана, и како je Сава пошао к њему да га умири; каже да je Стрез, још из свога избеглиштва у Србији, познавао Саву и веома га поштовао (изд. Даннчпћ стр. 109: „ьакоже гегда у самодрьжца Стефана обычаи кь нгемоу то јест ка Сави имТаше, на землю падь покльнгает се“). И тако, све нас води на то да годину преноса Неманьиних моштију из Хиландара у тражимо пре 1208 г. а после

9 Очевидно, све ствари које се у Стефана ређају после одељка о преносу Немањиних моштију, замишљају се такође као чуда к ja je мртви Нсмања, од како je пренесен у Србију, починио у корнет Стефанову или у корист српске земље.

77

Година преноса моштију св. Симеуна