Bogoslovlje

оне остају, док бол и физичко задовољство пролазе, Корист од ових последњих je у томе да скрепу пажњу на оне прве, чији je циљ да се Откровење учини схватљивнм“ 1 ). Ампер je веровао искрено и сматрао je сумњу као -најмучније стање за интелигенцију, пошто je Бог хтео да човек пати, кад се удаљи од истине, као и кад се удаљи од дужности“ 3 ). Најзад, Ампер je веровао да Бог полако испуњава обећањ-а која je дао католичкој пркви 3 ). A његова вера у будућу егзистенцију, његове „научна извесност“, како вели његов син, ту je била исто тако велика као и у најпоузданијим астрономским истинама. Најбољи доказ будућег живота може се нзвућн из божанске правичности, „правичности аподиктичке, евидентне и нужне, немогућне без ван-земаљске дестинације“ човекове 4 ).

IV Напослетку треба да речемо коју реч и о Амперовој етици и ако су у питању само разбацане појединачне мислн његове о моралу, те о некој систематској моралној философији Амперовој може бити исто тако мало говора, као и о систематској философији, метафизици или психологији. Уосталом, и у питању морала Амперово убеђење je само строго хришћански морал. Алшер зато налази своју срећу у љубави прелш Богу и према ближњима. Он oceha тако дубоку тежњу за општим благостањем, општом срећолц да се ни сам не осећа срећним зато што та општа срећа на земљи не постоји. „И кад бих имао све што треба имати, да бих био срећан на свету, недостајало би ми све, срећа других“ 5 ). Та једна реченица већ довољно јасно показу] е дубоки морални смисао Амперов и његово човекољубље. Алшер верује у неограничени културни, технички и индустриски напредак човеков, којшм се веома одушевљава, зато што од њега очекује да једног дана сваки сељак буде могао имати добру храну, добар стан и одело. За гьега je пуна дражи помисао „да he сви народи, просвећени несрећол! и усавршени временол!, једног дана бити цивилизован!!, слободни и срећни 6 ).

‘) Plil. des deux A., p. 185.

-) o. c., p. 183

3) Die Philos. A. M. A’, s, p. 102.

4 ) Phil, des deux A., p. 180 и д.

5 ) Adam, о. с., p. 187.

e ) Phil. des deux A., p., 173.

„Богословље“