Bogoslovlje

савлађујући привлачну снагу центра. Зато се делови око екватора маглене кугле откидаху од главне .часе као , прстен. Смањена се маглена кугла и даље хладила на површини, и поново се око екватора откндао прстен, и тако све дотле докле кугла није престала да се простире y неизмерне даљине, него оетаде усред неколико усијаних прстенова, који се ко ч центр ично окретаху у истом правду с њом. Кугла je будуће сунце, а од прстенова, ьада се разбију, постају планете, и од. гьих на исти начин месеци. И-овај се стадиј. космогонскога развита може видети на небу: око планете Сатурна се и данас окреће прстен, који се није разбио у планете. По метеорској хипотези већа случајна нагомилавања маса привдачаху себи манье масе из суседства. Судари метеора, који с обзиром на множину њихову, беху врло чести, произвађаху у њима таку загрејаност да се претвараху у пару, као што се напр. метеор испари, кад дође у земаљску атмосферу, па се трешем усија. Сударима, контракцијом, а можда и радиоактивнич супстанцама, метеорски poj се усијаваше испочетка до црвене, затим и до беле светлости. Црвена и бела усијаност два су стадија у развитку планета из метеорског роја. И у je дном се и у другом стадију виде и данас небеска тела, а то су звезде црвене и беле боје. После врхунца усијаности звезде се опет хладе, те губе и светлост, и за нас нестају с неба. Сунце, звезде и месеци дакле нису сукцесивно постали него приближно истодобно. Само je сунце, као најјачс, приморадо остала тела да се окрећу око њега. Свака од овде наведених хипотеза има своје слабе стране. Налазе напр. да je погрешно схватанье Кантово како су привлачна и одбојна снага у материји из неуреднога кретања хаотичне масе могле начинити куглу, која се врти једнообразним кретањем. Или напр. за прстен око Сатурна веле не да потврђује, него да говори против Лапласове теорије о откидању прстенова од усијане маглене кугле, која се врти, јер тај прстен није из једнога парчета. Али свака хипотеза има и привлачних страна, и док на некоја питања даје можда слабије одговоре, на друга пружа врло успешна тумаченьа. Нарочито Лапласова ужива, и поред новијих, велик авторитет, а Анри Поенкаре и сада јој даје првенство над осталима после некојих исправака. Тако се отприлике у науци замишља постање сунчаних система и васионе, или неба, како би рекао библијски автор

115

Библијско казивање о постању света