Bogoslovlje

прихватит хармонистичке теорије. Ти покушаји се увек свршују с тим да се ради компромиса учини насиље или библијском тексту или резултатима научнога испитивања. Зато држимо, треба једноставно констатовати да се библијска космогонија и научне теорије не слажу у приказу факата како je овај свет постао. Таким се констатовањем још више заплеће питање: какву вредност може имати за нас библијско казивање, кад из других извора поуздано знамо да je нетамно. Кад смо пристали на то да библијску космогонију није написао Мојсије, него леки непознат автор много стотина година после гьега, рекли смо да je Бог могао истине о створењу света открити не само Мојстју него и каквом писцу из много доцнијега времена. Али ако je научна космогонска хипотеза тачна, a библијска се с њом нс слаже, онда уопште долази у питање да ли библијски приказ садржи Богом откривене истине. Taj се приказ онда деградује на обично људско мудровање, те се намеке мисао да по ' својој вредности и значењу иде у један ред са свима другим сличним продуктима људскога ума, а то су бајке различитих народа о истом предмету.

4. Да бисмо дакле библијску космогонију тачно схватили и правилно разумели, морамо испитати какво место има међу митима и причама о створењу света у других народа. У ту *ће сврху доста бити да се зауставимо само на митологијама оних суседа с којима je Израиљ у историји имао додира. Учинићемо само један изузетак и узгред споменути шта се у Етрурији, данашњој Тоскани, причале о почетку св>та. По том етруштанском казивању дакле „Димијург je одредио свету за живот дванаест хиљада година, а сваку je хиљаду потчинио једном знаку животишскога круга. Шест хиљада п дина je трајало стварагье, остају још шест других. У првој хиљади створе 1И су небо и земља, у другој свод, у трећој морс и воде, затим два велика светила, животињске душе, напослетку човек.“ Између тога и библијскога казивања очевидно има додирних тачака, и тај би факат био врло интересаитаи с обзиром на географску даљину једне и друге стране, када би етруштанско казивањс било боље засведочено. Овако га знамо од Свиде, који

119

Бнблијско казивање о постању света