Bogoslovlje

а првобитни Апсу, који их je родио, и хаос (титти), Тамата, мати обојих, своје воде мешаху скупа... тада су створени богови усред (неба), прво Лахму и Лахаму, затим Аншар и Кишар, па онда највиша тројица: Ану. Бел и Еа. Плоча je овде непотпуна и покварена, али у помоћ можемо узети већ споменутога Дамасција. Он прича овако: „Међу варварима Вавилонци очевидно ћутећки прелазе јединствени почетак свих ствари, него узимају двоје : Тавте (вавилонски Tiamat, Tamtu, по доцнијем изговору Tawte, значи морску волу, јеврејски t e hom) и Апасон (вав. Apsu, мушки принцип хаоса, значи слатку воду, пре свега ону која опкољава земљу и на којој почива), при том схватају Апасона за мужа Тавте, коју зову матером богова. Од њих je постао јединородни сип Моим (вавилонски титти, које различите тумаче ; ja мислим да je он разумни свет, који je постао из она два начела. Из ньих je изишла друга генерација: Лахи и Лах (у кодексима ; Дахи и Дах, на таблицама Lahmu и Lahamu). Онда из њих трећа : Киссари и Асор (вавилонски Kišar, доња половина света, и anšar, Торньа половина света), од којих су се троје родили; Ан (вав. Апи, бог неба, првобитно највише божанство', Илин (вавилонски Ellil, раније читано: Бел, бог земље и бог животињскога круга) и Аос (вав. Еа, бог воде. Као син пак Аос-а и Давки-је (вавилонски Damkina, жена Еаов'а) родио се . Вил (вавилонски Bel, т. j. Господ, надимак Мардука, вавилонскога бога; у грчкои с артиклом), за кога веле да jc димијург“. На поквареном делу плочице даље се можда говорило како се нижа божанства под вођством Тиаматиним дигоше против виших. Апсу и Муму саветују се с Тиаматом и „смиш.љају зло против богова“ (I 52). Осим богова, које je привукла на своју страну, Тиамата je створила себи још једанаест чудовишта да јој буду помагачи. На њихово чело стаде бог Кингу, кога je она изабрала себи за супруга, и метнула му на прса „таблице са судбином“. Против Тиамате Аншар шаље првога сина свога Ану и бога Еа (- Нудимута); али безуспешно. Тада Мардук, син бога Еа, пристаје да иде против Тиамате, уз увет да после победе свако мора слушати његову реч (П). У тој ствари Аншар шаље свога весника Лахму-у и Лахаму-у и осталим боговима, и сазива их на скупштину, на којој се чаете и опију (111). Богови предају Мардуку највишу власт над собом и над

123

Библијско казивање о постању света