Bogoslovlje

дела, које нам даје знање специјално о профаним стварима. Уколико се и нађе таких ствари, оне су спореднога значаја. Није главна сврха авторова да задовољи научну радозналост, него да послужи религиозно] потреби. Автор има тачно и јасно оцртан смер да покаже известан божански план, божанско руководство у свету. То] општо] религиозно] евреи читавога дела задело служи и космогонија, ко]а му стоји на челу. Према томе и за нас може бити важна само са религиозних идеја, које садржи. Испитајмо je дакле с те стране. Није тешко и при салю летимичном погледу запазити високе религиозне мисЛи, које се директно да]у прочитати из библијске космогоније. Оне се могу изрећи у неколико кратких реченица: ова] свет ]е Бог створио; створио га ]е по својој вољи и на своје потпуно задовољство, уредивши га по извесном плану. Као круну створења поставио je на зелиьи човека, којега je обдарио божанском подобношћу. Али ти неколики непосредни, једноставни ставови, који откривају читаву филозофију с оптимистичким погледом на свет, казују joui много више непосредно. Износе за своје време не.обично високо схватање највишега бића. Бог, који ствара свет, биће je духовно, jep га ствара речју, која je израз духа. То je духовно биће свелшгуће, jep ствара свет без икаква напора и труда, простом заповешћу да буде. То je духовно и свемогуће биће пуно мудрости, jep штогод je у свету створило, све je „добро“, потпуно одговара дакле божанско] замисли. Но Бог- je не само свемогућ и премудар него и добар, нарочито према човеку, којега не само очински благосиља него га још и себи уподобљава. И све су те лепе идеје о божакству и свету изражене у простим, наивним, али јасним и разумљивим речеиицалга, које и дете може схватити. И зато, откада се чита ова прва страна у Библији, њена детиња простота и мушка зрелост у мислиыа никада не губе свежину и чари. Ипак још нисмо свестрано оценили праву религиозну вредноет библијске космогоније, jep треба да у круг свога испитивања увучемо резултате литерарнога и историјско-критичнога истраживања, које смо мало пре изложили. Видели смо да по критичком схватању библијска космогонија у основи својој није ништа друго него један члан у читаво.и низу митолошких традиции о постању света, које су иыали сви духовно развијенији народи старога доба. Библијски je автор дакле за свој приказ.

131

Бнблијско казивање о постању света