Bogoslovlje

постања света употребио као грађу народно духовно благо. При том, као што je констатовано, те народна умотворине нису поникле на израиљском земљишту, оне су туфинскога, вавнлонскога порекла. Ако их, може бити, автор није директно позајмио од Вавилонаца, оне су свакако у народу постале- под јаким вавилонским утица]ем, или тачније, вавилонску митолошку традицију су Израиљци затекли у Палестини, усвојили je, и у току времена дотерали на свој начин. Из народа jy je онда наш автор узео у своје сврхе. Дакле у основи својој библијска космогонија није ништа друго него прост мит, и уз то туф мит. Да ли je тиме изгубила штогод од своје религиозне вредности, коју смо .чало час истакли? Унапред можемо с поуздањем очекивати негативан одговор: није ништа изгубила. Јер високе религиозне мисли, које смо мало час истакли, ни мало не губе од цене, што их je автор показао на једној митолошкој причи. Кад свети Климент Римски за илустрацију васкресенија употребљава дшт о фениксу, сама идеја васкресенија -од тога ништа не губи. Али када погледамо на који je начин библијски автор употребио вавилонски космогонски .мит, тада ће.мо тек схватитн сав велики религиозни знача] његова дела. Наш je автор дакле могао читати у каквој вавилонској бнблиотеци, или то исто само мало дотерано чути са уста свога народа,како у почетку ничега није било осим једнога грднога воденога хаоса. Из тога су хаоса постали различи™ богови, а и страшна чудовишта на челу с Тиаматом. Тиамата се узбунила против богова, мефу којима се само Мардук нашао да јој изифе на сусрет. Он jy je оборио, расцепио и од ње начинио небо и земљу. Тај материјал je добро дошао нашем автору, који je своје дело свакако хтео да почне са описом постања света, како би показао које место у свету и мефу народнма има Израиљ. Али шта je урадио с тим материалом ? Материјал у сировом облику беше препун састојака, који библијском автору нису били ни за шта. Стога je сав тај материјал морао претопити у огњу свога духа, и разлучити прави метал од ординарне примесе; и зато, како je згодно реченоу „Babel-Bibel" полемнци, кад после вавилонске космогоније прочитамо библијску, чини нам се као да после бунцања у грозннци чујемо паметан разговор. Beh прве речи у Библији расипају магловити облак опскурних богова и фантастичних бића, и обасјавају нас светлошћу разумних представа. Место вавнлонскога политеизма наилазимо на

132

„Богословље“