Bogoslovlje

Ошац ваш небеснн храни их“ 1 ). Исто тако и св. Ап. Павле на једном месту говори: „Бога нико од људи није видео нити може видели “ 2 ), ана другом : „што се може дознатп о Богу, познато je њнма. Јер што се на Њему неможе видеши, вечна сила Његова и Божанство, од почетка света могло je се познати и видети, кроз Његова створења“ 3 ). Овде, у овим речима Божанског Осннваоца Хришћанства и Његовог апостола стављен je основ целој хришћанској идеологии у питању о узајамном односу измефу вере и разума, догматике и науке. Ова идеологија затим пролази кроз сву доцнију хришћанску историју. По речњма најачег заштитника ове идеологије, апологета св. Јустина филозофа и мученика. „Неограничени Бог неможе бити у свом савршенству упознат ра-' зумом ограниченог човека, просто због слабости и неспособности разума.... Само ипак, Бог и ако je изнад нас није ван нас, без додира и односа, пошто се Он неочекиваио јавља у благородним душама због њиховог сродства са Њим и због жеље душе њихове да Га виде 1 ' 4 ). Ову исту мисао свог учитеља изражава и апологет из Асирије. Тацијан, говорећи: Мада je Бог у суштини својој недоступан иознању путем човековог разума, ипак не остаје Он за нас сасвим непознат, пошто Га ми упознајемо преко Његових створења, при чему невидљиву Његову моћ и силу ми постижемо кроз дела ГЬегова“ 5 ). А св. Теофило антиохијски, исто тако апологет, објашњава ову хришћанску идеологију следећим порефењем: „као што људи немогу да виде душу у човеку, али се она познаје преко покрета које чини тело, тако и Бога ми неможемо да видимо људским очима, мада се Он види и познаје у свом про.мислу и делима. Јер ко гледа једну снабдевену лафу на мору како се прнближује обали, тај he несумњиво знати да се на њој налази крманош који управља њеним кретањем. Исто се тако може мислити да постоји Бог, Управитељ васељење, мада Он, по својој неограничености, и не може да буде видљив телесним очима“ 6 ). Минуције Феликс са

») Мат. VI. 26.

2) I Тим. VI, 16.

3) Римљ. 1. 19-20.

4 ) Руски превод Преображеиског : Сочинеше древннхъ Христlанскихъ апологетом.. Сояинсшя св. Јустина философа и мученика. Москва 1892. стр 139 190.

5 ) Oratio Contra Graecos с. 4.

6 ) Ad Autol, lib. 1. с. 5.

150

„Богословље“