Bogoslovlje

своје стране приводи следећу аналогију ради објашњења те јиисли, да Бог, недостижан у својој суштини, може бити упознат у делима Његовим. „Када уђеш у какву било кућу и приметит у њој укус, ред и лепоту, то ћеш ти разуме се помислити да њоме управља домаћин који се уздиже над свим овим. Исто je то у кући овога света, којим управља Господ који превазилазе и саме звезде и све што je најбоље на овоме свету“VЗнаменита Ориген. први систематичар хришћанске догматике, инсистирао je можда више но остали стари хришћански писци на мисли о немогућности потпуног познаша Бога ограничении човековим разумом. Па ипак и он налази разлог за макар ограничено разумно знање Бога, и то баш у том сродству човекове душе с Божанским Духом. По речима Оригеновим „наше очи не могу да виде суштину светлости, т. ј. суштину сунца. Али разгледајући његов блесак и зраке који падају кроз стакло или кроз какав било преносач светлости, ми ипак можемо доћи до сазнања о величини светлости и о извору материјалне светлости. Исто су тако и дејства Божанског Промисла и уметност у урефењу васељене као некакви зраци Божанске природе. Наш разум сам по себи неможе да види и да зна Бога какав je Он у Самом Себи, али он може да позна Оца свег створења по лепоти ГЬегових дела и по величанству васељене“ 2 ). Уопште, с тачке гледишта праве идеологије, коју смо лги доказивали у оволг чланку, идеологије о узајамнолг односу измену вере и разума, између религије и филозофије, нарочито пак између догматике и науке, постоји не супротност, која се неможе да изглади, већ, напротив, постоји једна уска генетичка веза, дубока и нераскидљива. Религија која негира филозофију губи свој карактер истинитости, пошто се неизбежно превраћа у сујеверје. Исто тако и филозофија која пренебрегава религију губи своју унутарњу силу, пошпо се неизоставно претвара у празну дмјалектику, схоластику, „препирања лажно названога разума“, по речима св. Ап, Павла 1 ). Отуда, у интересу хришћанства као апсолутне истинске религије, а и за потпуно остварегье идеала истинске филозофије као пута за достигнуће истинске мудрости, потребно je јединство откривења са филозофијом, дошатике са наукой. Посредством Откривења човек може да

!) Octavius cap. XVIII.

*) De prindpus . ~ lib. 1. e. 1. 6.

151

Догматика и Наука