Bogoslovlje

разлнкује се Исус Христос по савршенијим својствима човечје природе од своје околине, већ по врали бнћа. Сви су људи међу собой равни, и браћа су између себе. Он пак, Христос, je изнад њи к, једннп своје врсте ; „Ви се не зовете равн“, каже Исус Христос својим ученицима, „јер један je рави, а ви сте браћа“ 1 ). Зато, што je тврдио да je с неба сишао, тврдио je и да je над свима: „Који одозго долази над свlша je; који je ca земље од земље je, и говори од земље; који долази с неба над свима je“ 2 ). Он je изнад сваке личности и далеко већи и од премудрог Соломона; „Царица јужна изиЬи ће на суд с родом овим неверним (фарнсејима и садукејима) и осуди ће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломонову : а гле, овде je веки од Соломона“ (т. j. он, Христос) 3 ). Ине само од појединих знаменитих личности из старозаветне Цркве, него и од црквеног закона и од саме Цркве je већи; „Нули сте, како je речено старима; не куните се криво..., a ja вам кажем: не куните се никако .. ,“ 4 ) „ ... Кажем вам, да je овде онај, којн je већн од Цркве ... Син човечји (т. j. Исус Христос) je господар и од суботе“ 5 ). За Исуса Христа није било свеједнс, како ће људи а особито како ће његови ученици о њему мислити. Једнол! их je приликом питао: „Ко говоре људи да je син човечји? А они рекоше; једни Јован Крститељ, други Илија, а други Јеремија или који од пророка. Рече им Исус; а ви шта миелите ко сам ja? А Симон Петар одговори и рече: шн си Христос, Син Бога живого " 6 ). Значајно je, да су Исуса Христу још и „пре него што се прославио“ (пре васкрсења) ученици гьегови признали за Снна Божјег и Месију. Но још значајнији je факат ; да Исус Христос ову исповест и ову веру поставља залогом божанства и фундаментом, на ьоме he његова Црква т. j. хришћанска религиозна заједница почивати : „И одговарајући (Петру) Исус рече му: благо тебн, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису теби то јавили, него отац мој, који je на небесима. А и ja теби кажем: Ти си Петар, и на оводш камену (т. j. на тврдој

г ) Мат. XXIII., 8.

2) 08. 111., 31.

з) Мат. XII., 42.

4 ) Мат. V., 33-4

5) Мат. XII. б. 8.

«) Мат. XVI., 13—16.

160

„Богословље“