Bogoslovlje

111. За становиште данашњег Хришћанства прем а личности Исуса Христа, аутентична христологија једнога знаменитог апостола и друга праапостола Христових, који су из личног искуства знали за његов земаљскн живот, има огромне важности. Особито пак још и стога, што се из аутентичних списа св. ап. Павла види, да je ова вера била: општа вера и праапостола и праопштине хришћанске. Један протестантски богослов, који се ни сам не убраја у т. зв. „позитивне“ т. ј. према реформацији ортодоксне теологе, каже: „Из посланица Павлових може се сазнати о вери праопштине (хришћанске) вшие, него што je либерално испитивање живота Исусовог дозволило да важи. И ова) рефлекс слике Исусове, који даје вера праопштине, не потврђује, како ja мислим, претпоставку овог (либералног) испитнвања живо га Исусовог, т. ј. као да je живот Исусов био чисто човечанскн“ 1 ). Али, једну моћну трупу представника протестанске теолологије чине ти т. зв. либерални теолози, који о Исусу Христу сасвим другојачије лшсле, а ипак се и на даље сматрају представницима ХришИанства. Међу њима заузима врло видно место и Херман Шулц , који je чак и једну „хриштанску апологетику“ написао. Он тврди, да Исус Христос и онда остаје ,-,религиозним средиштем“ и „главном садржином Хришћанства“, када се он (Христос) „чисто човечанскн“ схвати. Шулц каже, да je „Исус Назарећанпн неразрушимо утиснуо у духовну историју људи своје обличје као откровење једног новог односа милости између Бога и човека и (откровење) једне до сада скривене воље (камере) Божје с човечанством“ 2 ). Ово обличје Исусово, каже он налазимо у сваком „побожном, с којим долазимо у додир, и у животу цркве и у Св. Писму“ 8 ), и оно нема никакве везе са „историјским обличјем“ Исусовим. С тога, веру у ово (неисторијско) обличје Исуса, по мишљењу овог протестанског богослова и апологета, „не могу обеспокојавати факта: да се далеко размимоилазе између себе вести о појавама васкрслог (Исуса),

Р Friedrich Loofs : .Wer war Jesus Christus?“ (Halle A S. 1922). стр. 167.

2 ) D. Hermann Schultz : .Grundriss der christlichen Apologetik*. (11. Auf Tübingen 1P02), стр. 158.

•} Ib.

166

„Богословље“