Bogoslovlje

тешких последица не салю за опстанак Хришћанства, већ и за опстанак религије у опште, a које долазе услед порицања фундаменталног значаја личности Исуса Христа за Хришћанство, т. ј. порицање божансшва Исуса Христа: Немачки филозоф Паул Дојсен износи у својој биографији разговор, који je имао некада, још за време студија, са својим школским другом Фридрихом Нпчеом, каспијим непомирљивим непријатељем Хришћанства. Када je Дојсен рекао Ничеу, да он Дојсен, после прочитања Штраусовог дела: „Живот Исусов“, не може више да верује у Исуса Христа, као Сина Божјег, Богочовека, овако му je Ниче одговорио; „Ta je ствр с озбиљнил! конзеквенцијама; јер ако Христа напустит , мораћеш и Бога напустптн“ ’). Ниче je погодио; јер Дојсен ce доцније прославио као филозоф песи.мизма на пантепстнчкој основи, a пантеизам je један модеран облик атеизлва. Није ни мало ретка појава у протестантизму, да се чак и атеизалв облачи у некакву религиовну одећу, називајућп ce Хришћанством. То су последние порицања и избацивања натприродног елемента из хрншћанске религије. Таквих je случајева данас много; а било их je и на сайом почетку модернизирања Хришћанства у протестантсколг свету. Знаменита протестантски богослов, професор теологије и проповедник при цркви св. Тројице у Берлину (Фридрих Ернст Даниел) [Шлаje рмахер (f 1834) je хришћанску (и у опште религијску) идеју личног Бога преобразио у символ, т. ј. у фикцију. „Тол! вештином“, каже модерни филозоф и атеиста X. Вајхпнгер, „Шлајермахер je хиљадама њих задобио за Хришћанство“ 2 ). „Том вештином“ и данас представници либералне протестантске теологије мисле да одрже Хришћанство. Они чак пишу и апологије хришћанства. „У ствари пак“, каже један између ортодоксних протестантских апологета, „обо, шшо нам се (од стране лнбералнпх теолога) под фирмам ,апологпје Хрпшћанства‘ или сличнпм титулами нуди, није ваше заштита веЬ. критично раздробљавање, и нијг више оиравдавање већ осаоравање позитивно садржнне релнгије“ 3 ).

') Paul Denissen: .Mein Leben". (Herausgegeben von D-r Erika Rosenthal-Deussen. Leipzig 1922.), exp. 83.

2 ) Hans Vaihinger: .Die Philosophie des Als ob". (VII. п VIII. AufL. Leipzig 1922.), exp. 761.

3 ) Oto Zöckler : .Oesch. d. Apol. d. Christ.*, exp. 622,

172

„Богословље