Bogoslovlje

водања су постајали код хришћана тога доба, нарочито онда када су ce умножиле јереси у цркви. Такав један образад верског исповедања je написао Марцел, епископ анкирски и лични пријатељ Атанасија Великог, око 337. и 338. год. и послао га je y једној посланиди папи Јулију I. Тај верски образац гласи: ПдбтЕиа' eic 6eôv jtavroKpcVropa кал ei; Xpidrôv Ipöoöy rôv môv aùroû rôv jiovoyevfj, rôv KÔpiov pjiđiv, rôv yevvrjdévra ёк Jtveûparoç â.yiou каl Mapiàç rqç .Taphévoe, tôv ёяl ПомгСои Пб.атоо kccî racpévta kal rfj rpirr) ijpépa àvctordyrcc èk топveKpœv, ävaßävra ei; roùç bùpavoùç kcû косЗтјреуоу èv той яатрбс, ôdev ёруетш Kpiven- каl vEKpoùç, ка.l eiç tà ayiov I Iveôpa, (V.yia\ - екклгцкау, aepsea- âpcfpnd'y, саркбс âvcccradiv, Ссору dicoviov (Верујем y Бога Свемогућег и y Исуса Христа, Сина његовог јединородног. Господа нашег, који je рођен од св. Духа и Мврије Деве, који je био распет за владе Понтија Пилата, који je био погребен и трећег дана васкрсао из мртвих, који се вазнео на небо и који седи с десне стране Ода, одакле he доћи да суди живима и мртвима, и у св. Духа, свету цркву, опроштење грехова, васкрсење тела и живот вечни. Марцел сам каже да je оваково веровање узео из св. Писма и из апостолског учења, али нигде не спомиње апостолски символ, што би он учинио сигурно да се њиме служио. Католички богослови мисле да Марцелов символ вере, изложен у посланици Папи Јулију I. није ништа друго него грчки препис очуваног апостолског символа на латинском језику.. Оригинал овог Марцеловог символа je сачуван у Лондону у едном британском музеју, у такозваној „Bibliotheka а написан je латинским словима. Овај рукопис носи наслов: „Psalterium regis Aethelstani“ 1 . За оригинал такозваног апостолског символа не зна се ништа ни на истоку ни за западу до половине 4. века. Тек тада се појавио у Риму овај символ. Тадашњи латински писци су тврдили да су овај символ написали 12 апостола. Пошто je символ био подељен на 12 чланова, то се веровало да je сваки апостол написао по један члан. Тако н.пр. Амвросије„ епископ милански каже даже да су 12 апостола заједнички

1 G. Р. Qaspari : Ungedructe, unbeachtete und wenig beachtete Quellen zur Geschchte des Taufsymbojs und der Qlsubensregel Christiana Tom. 111. 1875. стр. 4. и 5.; Ferdinand Kattenbusch: Das Apostalische Symbol Leipzig. 1894. Band 1. стр. 64.

272

„Богословље“