Bogoslovlje

БОРБА ПРОТИВУ РЕЛИГИСКЕ НАСТАВЕ

Као последица новијих философских схватања, која су се јавила са напретком природних наука, јавила се и борба противу хришћанскога погледа на свет. Новије време почело je више него икоје друго истица™ борбу за ослобођење индивидуе од свих традиционалних везаности. Оно je тражило слободу духа; тражило je версии, а са овим и политички и економски либерализам. У свима областима људске делатности тражио се напредак само у радикалним изменама историских тековина. Тако je сам начин мишљења новијега доба прилремио земљиште за разне преврате. И једна за другом низале су се револуције како у Енглеској, као првобитној домовини новога схватања света и живота, тако и. у Француској, Сев. Америци и др. земљама. Нови, либерални поглед на свет, у својим главнијим гранама, у својој политичкој и економској тежњи, донео je овим револуцијама ослобођење инднвидуе од средњевековне апсолутистичке везаности. Он je донео слободу, али je донео и материјалистичко схватање живота, које je поколебало основе васпитаньа и довело до расула, чије кобне последице наше време још не може ни сагледати у потпуности. Са борбом око погледа на свет јавила се и борба противу религиске наставе. Први покушаји, да се религиска настава избаци из школе, били су у Франдуској за време револуције (1789 —1815}. Ту се са безверјем, које je триумфовало у круговима енднклопедиста не само у штампи, већ и у науди и филозофији, однеговала и мржгьа према свему, што носи религиски карактер. Стога je револуција и избила са паролем „Доле краљевство и свештенство и све, што je са овим у вези“! И одушевлении присталицама револуције, нарочито маркизу де Кондорсеу, није било тешко, да у уставотворној скупштини, 21. априла 1792 год., проведе план „националне наставе“ (l’instruction nationale), који je још његов учитељ и пријатељ А. Р. Ј. Тирго као министар финансија предлагао Лују XVI 1 ). Он je организовао нову школу без религиске наставе. На њено место увео je моралну наставу, која

1 У једној споменици, коју je према плановима A R. Ј. Turgot-a написао Dupout de Nemours (1775), тражи ce, да ce васпитање управља на дужности људи у друштву. Manicipalites, р. 506.

282

„Богословље“