Bogoslovlje

Принципи политичког и верског либерализма распространяй су из Француске по цело] западно] Европи па чак и по Америци. Они су у Сев. Америци нашли промену у демократском уређењу земље. Ту je мешавина најразличнијих верских убеђења, и свако заузимање ма које државне институције за одређено религиско становиште, сматрало би се као антидемократско присиљавање. Стога се и поред јаке наклоности цркви 1 , у севере-америчким државним школама не предаје религиска ндстава. Али, како je само интелектуално образование, на.које се у школама једино и обраћала пажња, било недовољно за васпитање, американски педагог Ф. Адлер почео je тражити пут за увођење заједничке моралне наставе за децу свих вероисповести. Он je за изучавање основа морала тражио такав пут, који не би нарушавао ни вређао рад ни једне верске секте, ни организације. У том циљу Ф. Адлер отпочео je рад на оснивању друштава за етичку културу. Прво „Друштво за етичку културу“ основано je у Сев. Америци, у Њу-Јорку 1876 год. Одмах затим основана су и друга друштва такве врсте по свима већим местима: Филаделфији, Чикагу, Ст. Луису и т.д. Сва ова друштва опет образовала су 1887 год. „Савез друштава за етичку културу“ (Union of the Societies for ethical culture) ca циљем, да раде на оплемегьавагьу моралнога живота својих чланова без обзира на њихове теолошке и философске погледе. Осим тога савез друштава отпочео je рад и на оснивању школа, нарочито недељних школа, у којима би се предавала морална настава. У том циљу јавиле су се разне расправе са упуствима, како треба предавати моралну наставу, и у Плимету (Plymouth у североамеричкој држави Massachusetts-y), од 1. јула до 12. августа 1891 год., одржан „курс примењене етике“. Од објављених списа највидније место заузима дело Ф. Адлера о „Моралној настави деце“ 3 , у коме je изнето поступно извођење моралне наставе по школама. Ту се тражи, да морална настава

1 У уставу Сједињених Држава нема ни једне реченице, која би говорила о одвајању државе и цркве. Њиме се одређује само то, да држава не може уводити никакав култ. Па ипак и Сједињене Државе нису без утииаја на нрквени живот. Председник прописује н. пр. дане за покајање, дане за молитву; отвара конгресс молитвом и т.л. (Вади примедбу Е. Dickhof-a, йМоralunterricht oder Religionslehre in der neudeutschen Schule"? Berlin 1919, S. 14.)

2 F. Adler, „Der Moralunterricht der Kinder“, deutsche Übersetzüng von G. V. Gizycki (Berlin 1894).

285

Борба. противу религиске наставе