Bogoslovlje

свезивање, као уздизање и оплемењавање осталих наставник: предмета 1 ). Па ипак све je то било од јаког утицаја на социјални живот француског народа. Само за педесет година (1847 —1897), како тврди А. Фује, злочинства су се упетостручила, и ако je број становништва остао скоро исти. И још више. У основним питањима друштва завладала je потпуна анархија 2 ). Отуда се и поред свега труда, поред свих организација слободних мислилаца 3 ) и рада „Француског школског друштва“ (Ligue Française de Г Enseignement), да се Бог и бесмртност душе избаце из наставних програма, није постигао жељени резултат. Лаичка школа у Француској, са својом рационалистичко-моралном наставом, остала je хладна и без духа. Она није могла да загреје шире народне масе, стога, се и поред свих награда и одликовања, којима се желело осигурати њено преимућство, у најновије време јавио снажан покрет за васпнтање деце у религиозном духу. Млађи нараштаји у Француској почели су понова да се загревају религиским истинама, које je Вивиани 1906 год. мислио да уништн за увек Оне су одбациле окове интегралног рационализма и затражиле вечне, религиске вредности. Речи из Ренанове молитве на Акропољу: „Разуме, разуме, зар ниси ти Бог, кога тражим “ ! немају више важности за њих. Религиска мисао ушла je сад и у науку и у литературу, и она се сваке године, са пет најбољих француских универзитета (Париз, Лшь, Лион, Тулуз и Анжер), хиљадама ученика преноси у народ 4 ). Она je ушла и у школу, и огромна већина француске деце не посећује више државне школе, већ приватне, које су под надзором цркве, а за већину и оне деце, која посећују државне школе, даје се свакога четвртка религиска настава 0 ).

') F. W. Förster, „lugendlehre“ (Berlin und Leipzig 1922) S. 194.

') A. Fouillée, „Lés éléments sociologiques de la morale" (Paris 1905) p. 42

3 ) Најбољу оријентацију о оснивању и раду друштава слободних мислилаца: „Association nationale des libres-penseurs" (1902) u „Fédération nationale de la libre pensée (1906), даје F. Buisson y својој расправи, „La religion, la science et la morale, leur conflit dans Г éducation contemporaine' (Paris 1904).

À ) S. Rhenanus „Die Laienschule in Frankreich" (Pharus, katholische Monatschrift für Orientierung in der gesamten Pädagogik, Donauwörth 1925) S. 262-263.

5 ) A Herget, „Die wichtigsten Strömraungen im pädagogischen Leben der Gegenwart" I. (Prag, Paris, Wien 1922) S. 161.

284

„Богословље“