Bogoslovlje

као „јурнш на небеса“'. Црквена и манастирска добра била •су одузета, иконе избачене из државних надлештава, гробови светитеља обесвећени а религиска настава и проповед забрањени за све испод 18 година I ’. Осим тога совјетска влада je организовала и нову „живу цркву“ са прикривеним задатком, да поткопава православну цркву изнутра. Ова, жива црква узела je у пролеће 1922 год. управу у своје руке и одмах збацила патријарха Тихона. Она je, место патријаршиске управе, конетитуисала сабор од свештених и световних лица као највише управно тело у цркви. Али и сами руски власници увидели су наскоро, да су све те мере недовољне, да се народу ишчупа православље из ерца и да се одстрани од свога омиљенога архипастира. Стога су предузели антирелигиозну агитацију, и почели да распаљују атеистички фанатизам. У Москви je основан чак и саминар за образование атеистичких агитатора. Тако je и на просветном пољу, отпочета страшна борба не само противу цркве, век и противу религије и религиског васгштања. И ту борбу требало je, преко школе, пренети у народ; требало je распространи™ и међу ширим сељачким народним масама 3 . Противу овако безобзирног гажења људских права подидао je свој архипастирски глас сверуски патријарх Тихон (1917 до 1924) још од самога почетна своје црквене управе. Он je устао у одбрану руске цркве и руског народа, и у свакој прилици улагао своје протесте противу терора совјетског режима. Једна од његових смелијих посланица, која je упућена директно на адресу Совјета руских народних комесара, објављена je 25. октобра 1918. године. У њој ce, између осталога, каже и ово: „Ви сте обећавали слободу . .., али je нисте дали. Ваша ■се слобода састоји у угађању нижим инстинктима масе, у некажњивим убиствима и пљачкањима... Где je код вас слобода речи и штампе; где слобода црквене проповеди ? Многи смели ■проповедници платили су век крвљу своје говоре. Глас грађанског и државног мењања мисли сасвим je угушен. Наро-

1 М. Чубински, „Закон и стварност у Совјетској Русији" (Београц 1925) стр. 64.

2 La Législation soviétique contre la Religion, Orientalin" Chrisüana V. 1. (Rom 1925) p. 1— 3.

3 J. Schwcigel, „Eine neue Kampfmethode der Soviet gegen Kirche und (Stimmen der Zeit 1925) S. 237.

293

Борба противу религиске наставе