Bogoslovlje

његове жалопојке противу власти цезаро- папизма у Византији или императорске тираније, којој су се силом околности потчињавали цариградски патријарси, који су у њој налазили ослонца за достигнуће циљева којима су тежили (стр. 38—39 и др.), као што су неразумљиве и његове Гжалопојке о местом смењивању васељенских патријараха, који су у XV —XX в. били под притиском туђе и нехришћанске државне власти (стр. 156—157).. Само то једно поређење .показу,е колико je непромишљено и неозбиљно састављена књига о. Буске. Но та књига на другим местима просијава још значајнијим куриозулшма. У петој глави своје књиге писац, као што знамо, говори о крсташким ратовима. Инспиратори ових последњих су, по речима писца, биле римске папе. Ти походи су, тобож. имали чисти идеални циљ: ослобођење источног хришћанства од. власти непријатеља св. крста. Без сумнье je писац говорио о томе да би међу православним хришћанима пробудио симпатије прелга папству и римокатолицизму. Међутшм ево шта нам он, покоравајући се неумитној (сили историјских докумената, прича у својој књизи о раду крсташа после њиховог заузећа Цариграда: „Са Цариградом се поступило као са освојеним градом; он je ошьачкан, а латински император, Балдвин Франдријски, заузео je место византијског базнлевсз. Византијски патријарх Јован X Каматерос je побегао, а на ньегово место je постављен латински патријарх, венецијанац Тома Моразини. Света Софија je постала латинска црква са венецијанскил! свештенством. Али они се нису тиме задовољили; многе цркве су биле ошьачкане. Великољепни уметнички производи и неоцењиве ризнице су однесене из византијских храмова и делол! су их присвојили победиоци, а делом су послане црквама западне Европе (стр. 102). Још живљим бојалш писац представља варварско понашање крсташа према источним хришћани.ма и светињама које су они поштовали сопственим речима папе Инокентија 111. у његовом письму сволю легату Петру Падовском, кардиналу св. Маркела, од I - јула 1205 године; „Ми смо дужни са осећањем огорчења и стида признати да смо тамо, где смо се издали да нађемо кбрист и поводе за радост, нашли салю разлоге за бриге и страховање. Како се може у шаквим условима поспшћи враћање грчке цркве ка јединству и покорности апостолском престолу? У овом случају латини су јој дали салю примере не.моралности и преступа. Природно je да he Грци мр-

374

„Богословље“