Bogoslovlje

роватније женевски, образац реформе, због чега je франкфуртски одговор био врло резервисан и обазрив. Овп последњи су сматрали да избеглице немају ни моћи ни ауторитета да одлучују какве ће обреде усвојити Англпканска Црква, верујући да ће надлежни у домовинп све то добро решити. Ниоу се сложили са подражавањем Реформираних Цркава у потпуности {пошто су се оне и међусобно разликовале), него само у колико су се слагали c њима у главним предметима вере. 1 Но у случају да им се по повратку у Енглеску наметну саблажњиви обредп, обећалп су да учествују у братској конференцией и споразумевању, како би се заједнички борили за њихово мењање или потпуно укидање.

Ошпте карактеристике свих ових изгнаника у ово време су врло важне за даљи ток англиканске реформације па ћемо их стога укратко навести. Ниједна њихова фракција није хтела прихватити у целини другу Едвардову »Књигу Општих Молитава«, због које су ce појавиле невоље у Франкфурту као и све остале несугласице међу изгнаницима. Захтев за »даљим пзвођењем реформе« био je њихово опште стварно расположење, само у дугой изгнанству све више појачавано. Демократскије и либералније уређење њихових изгнаничких црквених заједница, подржавано швајцарским практичним примером, учинило je да су на епископе гледали као на анахронична аутократе, а на сваку званично наметнуту црквену једнообразност као на тиранију. Они из Женеве су били потпуно решени да заступају усвајање женевских олигархијских принципа црквене управе, док су други, желећи мање строгу дисциплину, захтевали више слободе и неку врсту лабавости или индиферентности у погледу обреда, очекујући признање иднвидуалног критеријума у питањима ове врсте. Њихова црквена организација у изгнанству била je у главкоме пресвитеријанска. Већина изгнаника се најмарљивије сдавала богословским студијама па je на тај начин непосредно прожи-

1 »We purpose to submit о urscl vcs t о such Orders as s h ail be established by aulhority, being not ol themselves wicked; so we wonld wish yon to do the saine, toi whereas ail the reformed churches differ among themselves in diverse cérémonies, and yet agréé in the unity oi doctrine, we see no inconvénient.t if w< use some cérémonies divesre from Ihem, so that we ogrect in the chic! points

of our religion, ibid.

5

Калвинизам у Англиканској Рефор.мадији