Bogoslovlje

похвали цареву мудрост. А Абкар оствари своју наыеру. доведе дванаесторо деце у свој дворац близу града Агре, опколи их немим људима и мирно чекаше резултат свога експерпмента.

Прошле су године. Абкарове веђе су постале већ беле као ■сребро π висиле су над очиыа као страшно џбуње, a његов витки стае се већ био сагнуо, само су очи његове биле ыладе и сјајне и ум његов je још увек тражпо истину и тежио за дознањем тајне природе. Тек након десет година цар се сетпо деде, наредно je. да се позиву мудраци : јеврејски, переписки, грчкп, кинески. пндиски, да евп виде и чују, на ком језику ће да проговоре деда. Кад су дошли сви мудраци, цар je наредно, да доведу деду, а сам je, будућ окружен мудрацима, седео на украшеном драгим камевьем трону, ишчекивао долазак оних, који треба да реше спор о језику. Кад су довели деду дванаест дечака у скупоценим хаљинама, Абкар je почео разговор први : »Реците, децо, како сте живели, јесте ли имали свега доста, да вас нису вређали«. Мудраци су се с нестрпљењем окренули к њима, да чују реч. Али су деда ћутала, као зпдовп двора. Абкар се намршти и рече туђему ыудрацу, да их он пита на свом језику. ну, деда су такође ћутала ; ћутала су и кад су их их сви мудраци редоы питали на свима језицима. Наједанпут један од дечака погледа и показа нешто руном, прогунђао je нешто неразумљиво и махнуо главом, а затим су то исто учинили и остали. Деда су била нема, нису говорила ни на једном ј ездку. На тај начин, по легенди, за цара и мудраце тајна језика није била разјашљења, нису дознали, који je народ првп добпо дар изражавања душевног живота помоћу чаробнпх речи. Али je за нас јасан неми одговор деце ; језпк ce palja и развија у вези са душевном животом, извор његова богатства и чаробности није у условима телесног уживања и у немим предметима. већ у живим појавама, које буде душевну енергију и упућују ову на стварање духовне и материалне културе. Језик се развија у вези са оном тајним силама, које уточу на усавршавање нашег битног и духовпог живота, на развиће човечанске културе. Учење економског материализма, да промена услова човечјег живота и усавршавање тих услова зависи од тежгье за повећањем материалног благостања, у својој тежњи ка универсализму разбило се о духовне творевиие, чије појаве je оно

44

Богословље