Bogoslovlje

покушало, да објасни економским принципима или да их сведи до степена безначајних или сувшшьих додатака економском животу. Међутпм теорија идеологизма, која сматра, да главки узрок усавршавања социалног живота, наше културе јесте тежња ка идеалима добра, истине и лепоте, истине на прво место духовни живот, не потцењујући економске принципе и потчињавајући их циљу остварења ових идеала. Вера спаја сва три ова идеала, она попуњава наше представе, узбуђује наша ocehaња, упућује нашу вољу ; њен предмет je божанство, y коме‘сесмештавају појмови више истине, вишег добра и више лепоте. Вера садржп у себн и верску философију, она одушевљава уметнике, те на тај начин оживљава верску поезију, сликарство и вајарство ; онаулази као значајна чињеница у наш породични, друштвени и државни живот, дакле, чини саставни део наших нарава. На тај начин вера je у непосредном додиру са свима областима светске културе. Хришћанство се јавило као вера у потпуно остварење наведених идеала, као вера у уређење нашей живота у духу социалне правде и стварања културе, која би била својина ових стален-са и народа тако, да би се спојила. небесна песма са њеним земаљским одједима. Вера човечности, љубави и радости утицала je и на. богаћење језика наше расе. Богати душевии живот буди сазнање и приморава га, да,, као <рлаиински извор, што избија и ври неодољивом еиергијом, тражи изразе за своје битне особине. Безброј душевних мука лреживали су Ћирило и Методије при размишљању о сликарским изразима, којима би оцрталп идеале и истине нове вере и пробудили у Словенима сличне мисли. И, створивши најусавршенију азбуку, они су нашли олакшицу својим душевним мукама, мукама речи, у бираним изразима, који су се јавили као резултат ума, уображењаи душевних емоција и који су постали свештеним језиком паше расе. Црквено-словеиски језик иије само превод грчких речи, већ и слика душевних покрета наше расе, слика, ко ja буди стваралачку душевну енергију, као чаробне слике бајке, којима нежна мајка оншвљава уображења своје деце, уносећи њихове душе на символичним сликама у облает замишљеног царства добра, истине и лепоте. loje језик песничког дара Словенства, језик, који се родио заједно са првим покушајем сликарског ствараља, са првим символичним изразима душевног живота. Зато се може казати, да су Руси, Срби и Б угар и били срећии. што су могли, да творевине

45.

Упога црквено-словенског језика у стварању уметничкнх метафора