Bogoslovlje

формалистики. логпчари— а ту се свакако мисли у првом реду на Канта мора j у »odgovoriti na pitanje: »o tkud misaonim načelima sadržaj?« (39). На ауторовом становншту објектпвистнчке логике логична начела т. ј. »oni sudovi koji po svom sadržaju izriču najopćenitije oznake svih misaonih predmeta, a te su oznake: biće i nebiće (Sein-Nichtsein)« одн. »sigurnost i misaona nužnost tih načela« оснива се »na objektivnoj očevidnosti, ,t. j. na neposrednom uvidu u snošaj koji izvire iz samog objektivnog sadržaja bitka i nebitka. Na temelju objektivne nužnosti nastaje dakle subjektivna misaona nužnost kojom spoznajemo istinu logičkih načela« (104, 95). Исто тако доказује аутор »da opći pojmovi imadu realnu vrijednost i prema tome da razumnoj našoj spoznaji odgovaraju, realni snošaji« (375). »Da se u misaonim predmetima osim osjetnih vlastitosti nalazi i takovo odredjenje bića, na kojemu se osniva sadržaj naših pojmova, mogao bi poricati samo onaj koji poriče različnost između osjetnog i pojmovnog sadržaja, ili koji poriče objektivnu vrijednost pojmovnog sadržaja. Tu se imadu tražiti razlozi tolikim napadajima proti skolastičkoj nauci о bitnosti stvari« (173 и д.). »Bitna vlastitost ideja« која сачињава њихов »објективни карактер« јесте у томе »da ono što izriču ili ono što znace ne proizvode i ne stvaraju same od sebe veé pretpostavljaju kao gotovi bitak koji je о idejnoj funkciji neovisan i s kojim se ideja po svom sadržaju podudara« (281). »Mišljenje nikad ne bi postalo spoznajom bez nekog supstrata koji predleži misaonoj obradbi« (217). Међутим, »mišljenje nipošto nije tek puka reprodukcija ili generalizovanje iskustva« . . .. »dakle nije apsolutno ovisno о iskustvu« (202). На становишту умереиог реализма, који аутор заступа,ноказује се »da je egzistencijalni način opaženih sadržaja relativan u toliko što jo uzrocno zavisan od realnih predmeta (341 и д.). »Dakle naravno (primitivno) opažanje realnosti ne osniva se na princip.u uzrocnosti nego invoivira samo re.làciju uzrоcηо st i« (343). »U sjetilnom opažanju imademo оsη о v za realni snošaj opaženih gadržaja s nečim, št о je о n j im a neоy is η о i št о je nji hо v uzг оk. Taj se osnov nalazi u načinu egzistencije opazenili

59

Оцене il прикази