Bogoslovlje

фицирали на тај начин, што су реч »ah« (- брат) у закону о левирату, увели у њеном ишр’ем значењу, у смпслу »рођак«, а не у буквалном, па тврдилп, да тај брак несме склапатп рођени брат покојников, али je зато сваки рођак дужан да то учини. 1 Фарисеји су напротив тврдпли, да je брак свакако обвезан за рођеног брата покојниковог, и то у случају, ако нпје остављао иза себе ни једног детета. Садукејп су прпхваћали прво мишљење самарјанско. 2

Мишљење, да je левпратскп брак ипак инцест, све je впше узимало маха, и у Талмуду се јављају предлози, да се левират у кине (Behoroth 1, 7. Ketuboth 64 а). То се додуше не прима, али се ипак одређује, да се увек претпоставља обред balis-e. Судбеним се путем имало наложитп најстаријем од браће, да ослободи удовицу путем lialis-e, ако се не би склоппо брак (Jev. 39 б.). По ишљењу Талмуда (Mišne) halis-y зато треба претпоставити левиратском браку, што je у старо време ступайте у таки брак био религиозно акт, док се то не може рећп за доцнпја поколења. Због чега и левират, који je склопљен из других мотива, а не из оних који се налазе у закону, не може бити похвалним делом, него je то инцест. То мишљење ипак не прихватите сви, него се стало на становиште, да левиратски брак мора имати предност пред hal is-ом, без обзира на мотиве, којима се руководи онај који ступа у брак, j ер je тако одређено у закону. Тако се гледишта поделите, и у палестинским школама некоји су давали предност браку, а други халици. Перзијски Јевреји заузимали су се само за левпратскп брак, док га je западно јеврејство сасвим одбацило и изјавило, да je дозвољена и потребна једино halis-a. То су практиковали особито ашкенаски Јевреји, код којих се моногамија строго проводила. Источни и сефардски Јевреји напротив, придржавали су се факултативиог левирата т. j. у сваком пој едином случају оставляло се обема странкама на вољу, хоће ли склопити брак, или ослободити удовицу халицом. Како je левират сасвим забрањен код западних Јевреја, настале су током времена врло многе потешкоће. Често ce je найме дешавало, да девер није хтео да даде, или je тражио

1 Döll '.-г о. с. 34., Беренф'ельдъ. о. с. 115, Kautsch : Samariter у Hauck Realencyklopäclie. Bd. XVII. 437.

2 Глаго.тевъ о. с. 19, 20.

Богословље