Bogoslovlje

κιιχ књига, које су у великом броју кријумчарене са континента у Енглеску. Али ова забрана се показала врло неумесна и несрећна, jep je баш она највпше и допринела популарпсању нонкоиформистичких публикации а. Нонконформисти, као и некп конформпсти, су се поново обратили за савет у Швајцарску. Сампсон и Хамфреј су поставили Булингеру неколпко предлога, 1 али je он саветовао покоравање законима и »демократску слогу« са епископпма, под условом да последњи не узурпирају власт коју су имали у папистпчка времена. 2 Како се нису задово.ъили Булпнгеровпм саветом и његовом посланицом англиканским еппскопима, а не могућп пред њим оправдати оне крајностп којима -су се ранидно приблшкавали, 3 нонконформисти су се, у друштву Кавердејла, обратили Калвиновпм наследнпцима у Женевп : Фарелу, Виреу и Бези, којима су упутплп једно заједнпчко ппсмо, 4 жалећп се на несрећне прилике овога времена, обавештавајући их о стању ствари у Енглеској и молећи за њихова мишљења. Жалили су се на тиранију епископа, »који бесне против своје сопствене утробе«. Питали су : »Да ли je боље да се повучемо под притиском околности. да побегнемо, да иримимо остатке Аморићаиа, или да напустимо своја места?« Молили су и за »какву расправу« о природи индиферентних ствари, церемонијама и свештеничком оделу, »којом би се и наша и саксонска црква могле поучити, а ревност наших владара надахнути ради уништења свих битних знакова антихриста«. Најзад су молили да женевљани приватно интервенишу код

1 Сампсон Булингеру, 9. дец. 1566; Хамфреј истоме, 16. фебр. 1566 —■ Zurich Letters I, pp. 151, 153.

2 Булингер — Хамфреју п Сампсону, 1. маја 1566. Strype, Annals, I. app. XXIV; Zurich Letters I, 343.

3 Хамфреј и Сампсон Булингеру, Јула 1566. »Ha ова (патања) je ваша пречасност тачно одговорпла, но нека нам je дозволено да кажемо, не сасвпм па наше задовољство«. Ово ппсмо изрпчио каже да je верска слобода, цпљ целога спора, па паставља : »a напустит и on у слободу, за коју см о до сада ста j али, сматрамо да б и значило датп ропству не к у врс т у сап кц пj e« и бпло би »иесагласио са хришћанском слободом«. У овом ппсму се први пут истиче и jacuo oceha она аитп-еппскопалиа лпнпја, којом he пуританцп .убрзо одлучно поћп. Ibid., pp. 157 —162.

4 ibid. 11, p. 121.

110

Богослов.ъе