Bogoslovlje

y већинп епархпја«. 1 Циљ je тим »пророковањима« био да свештенпци што боље науче Св. Писмо. Норвпчки епископ Паркхерст je за неко време подржавао њихово шпрење у својој епархпјп, сматрајући да je »излагање Св. Писма путем пророковавьа« корисно. Епископ лондонски и пеки тајни саветнпци су му писали да не спречава »извесну добру приыену пророковања. . .« »докле год са побожношћу и страхопоштовањем изражавају истину. . . и док се не би доказало да учи или садржи какво бунтовничко, јеретичко или шизматпчко учење, које би тежило нарушавању црквенога мира«. Но Паркер му je -наредио »да угуши она сујетна пророковања,« а чувши за писма саветника Паркхерсту, попово му je ппсао жалећи његову непослушност и рекавши да »Њено Величанство жели да се та сујетна пракса спречи«. 2 Обе »Опомене Парламенту« су 1574 г. замељене књпгом -дОбјашњење Црквене Дисциплине и Англиканске Цркве«, 3 која се приписује Уолтеру Траверсу, који je у ово време са Картрајтом делио вођство пуританског покрета. 4 То je било учено дело, које je ванредно добро изложило пресвптеријанску црквену организацију пуританских нонконформиста, засновану на строго калвшшстичком учењу. 5 По своме значају и утицају та књига je оцењена као »епохална расправа, која je y другој половини шеснаестог века извршпла такав утицај на религијску мисао у Енглеској, по коме je ни једно поједино дело није превазишло«. 6 Пуритански спорови су ce продужили још дуго. Но наша ce истраживања овде завршавају. Зато што су све главне и битне одлике калвинистичког учења и његовог утицаја на ток англиканске реформације дошле до пуног и јасног пзражаја

1 Strype, Annals, ibid. Впдп »Direction of the Ecclesiastical Exercise in the diocese of Chester«, ibid. vol. 11. App. 73; Cardwell, Docum, Annals, I, pp. 389 —391.

2 Впдп Parker’s Corresp., pp. 456 —-460.

3 Disciplinae et Anglic a nae Ecclesiae... Explicatio’. Картрајт je овај спис превео на енглески. Strype, Annals, app. 111.

4 Види F. Pag.et, op. cit. p. 54.

5 Впди Dr. Kidd, Documents, A” 302, 329, 350.

6 Mullinger, History of the University of Cambridge, vol. 11, 291, дитиран из F. Paget, op. cit. pp. 57, 58.

121

Калшшизам у Англпканској Реформацпјп