Bogoslovlje

ыенастеся (έσφραγίσθητε) Духом ъ обiт ов анi я святымъ, пже есть обрученЈе нас лΊдi я нашего, во изб а в л-е нi е снабдТнхя, въ похвалу славы его« (Еф. 1, 3—14); 2. У нстој посланицп св. ап. Павле пище; »И не оскорбляйте Духа святаго Бож iя, им же знаменастеся (e v ф έσφ ραγ ίσθητε) въ день из б а в лен iя« (Еф. 4, 30). 3. Затгм указују на 11. посланпцу Корин Ранима, гђе св. ап. Павле говори : »II звГст ву я й же насъ с ъ вамп во Христа, и помазав ы й насъ, Бог ъ ; иже и запечатл! насъ (σφράγισήμένος ημάς) и даде обруч ен i е Духа въ сердца наша« (2. Кор. 1, 21, 22), и 4. на 11. послащщу Тимотеју, гђе каже: »Твердое уб о основ ан i е Бож i е стоит ъ, имущее печать сi ю (τ ή V σφραγίδα ταύτην): позна Господь сущыя своя: и, да отступить отъ неправды вся къ, именуяй имя Господ ще« (2. Тим. 2, 19). Сва споменута мјеста св. Писма тумачи Schanz тако, да су они који верују у Христа предодређенп и да су кроз Њега добили опроштај грјехова, те да су обновљени Духом и запечаћени Њиме. То запечаћење даје вјернима право на вјечно наследство, јер оно чини вјерне својииом Божјом и предметом Његове славе. Према томе то je запечаћење особита одлика хришћанина, којоМ се он јавља као припаднйк опћине Христове, царства Божјег на земљи, и добива право на вјечни живот. Taj се печат запечаћује при даваљу св. Духа у тајни крштења и миропомазања. Кад се вјерни као оправдани и освећени називљу запечаћенима Духом Светим, то су они са Духом светим уједно добили и печат Његов. Одношај овог печата ка избрању, оправдана закључак, да се он не може изгубити или уништити. К истом закључку доводи и факт, да се ове тајне нијесу смјеле поиављати 1 . Јоште ce je и Регг о n e, доказујући неизгладљивост карактера споменутих трију та-

1 »Dieses Siegel wurde aber bei der Alittheilung des Heiligen Geistes in der Taufe und Firmung aufgeprägt . . . Die Beziehung dieses Siegels zur Auserwählung berechtigt zu der Folgerung, daß dasselbe ein unverlierbares, unauslöschliches Siegel ist. Zu demselben Schlüsse führt die Thatsache, daß diese Sacramente nicht wiederholt werden durften.« Schanz Paul, Die Lehre von den heil. Sacramenten d. Kathol. Kirche. Freiburg i, B. 1893. S. 146, 144, 145.,

171

Учење римске цркве о »непзгладљивом карактеру«