Bogoslovlje

Ste ph. Schiwietz, Das morgenländische Mönchtum. I. 11. Mainz 1904. Otto Stählin, Die altchristliche griechische Litteratur. S. A. aus Willi, y. Christs Geschichte der griechischen Litteratur. 11. Teil, 2 Hälfte. 6. Aufl. München 1924. Манастири су у прво време свога постојања наладили се ван сфере правне црквене организацпје ; између манастира π локалне црквене власти, на чијој су јурисдикцпоној територији дотични манастири лежали, нису постојале нпкакве везе јурпстичке природе. Манастири првих времена, дакле, нису били . у црквену органпзацију уоквиренп црквеној власти потчишени институти, него религиозне заједнице приватног карактера. Схваћање монаха најстаријег времена о њихову односу и односу њпхове заједнице према редовној црквеној власти најбоље карактерише изјава монаха Натанапла, да за њега не ностоје више нити епископ нити свет (έγώ καί τοίς κυρίοις μον τοίς έπκικόποις καί τώ δ\ψ κόομψ άπέθανον. Hist. Lans. XVI. ed. Buttler II p. 41/2). Али постелено су, услед све чешћих додира пзмеђу монаха и цркве, и нарочито услед све чешће и јаче ингеренције монаха у готово све црквене стварп, формирале се правне везе и правнп односи монаха и манастира према цркви односно прецизније према локалној црквеној власти ; манастири су тако via facti ступили у правки организам цркве. У току даљег развитка створено фактично стаже у међусобним односима монаштва и манастира те цркве било je од највишег законадавног органа цркве, икуменског синода у Халкедоиу, формално признато, легализовано, a уједно и даље изграђено и допуњено. Овим законодавством био je правии однос монаха и манастира према редовним црквеним властима генерално регулисан и манастири су тим актом постали од цркве правно зависни институти, чији су постанак, ук-упна функција и престанак били подвргнути јурпсдикцији надлежних црквених власти. Међутим и после законодавства Халкедонског синода, у доба непосредно иза овог синода, била je зависност манастира од црквене власти доста често само номиналне природе ; манастири су умели да своју фактичну независност у многом правцу очувају тако да уопште није могло бити говора о потпуној фактичној субордпнацији манастира црквеној власти. Монаси и манастири су силом свог положаја као политички, црквено-

184

Богословљб