Bogoslovlje

На стр. 128. погрешно je стављен датум руског предсабора 1905. г. место 1906. г. Једва се може прпзнати као тачно тврђење пишчево (на стр. 129.), да je »бугарска црква увек (stets) била потпуно слободна (völlig frei)« од утица ja и притисака државе (види у изд. А. П. Лопухина : Общедоступная Богословская Библиотека. Выпускъ VII. Исторlя христианской Церкви в. XIX в. Томъ 11. Православный Востокъ. Петроградъ. 1901. г. стр. 339. —388., нарочито стр. 365. и даље). Напослетку ваља рећи, да ова књига, коју смо критички прегледали, додирује толико важно, опсежно, високо и сваком православном хришћанину мило питање, а чита се са великим и непрекидшш интересовањем. Посматрана са своје спољашње стране, књига je пажљиво и дивно штампана и може се рећи да je издање без икакве замерке. Снабдевена je и кратким упутством (у почетку), што до извесне мере замењује индекс литературе, а тако исто и засебним индексом предмета (на крају књиге). Ветку одлику књиге чини такође и пажљиво и тачно цитирање старије, а нарочито нове (поглавито руске) богословске књижевности и то не само засебно штампане, него и часописне, која се тиче оних питања, која писац поставља и решава.

Професор Dr. Т. Титов.

Димитрије Руварац, Аутобиографија и библиографија. Нови Сад 1927. 8 Стр. 43. »Ваљда ми je промисао Божји одредио стога толико века, што je увидео да могу бити од користи српском народу, на чему му приносим захвакност и кад лежем и кад устајем, и молим му се да ме одржи до одређеног ми часа здрава и крепки«. (Д. Руварац у овом делу на стр. 4.) Г. прота Димитрије Руварац, дугогодишњи библиотекар Патријарашке Библиотеке у Сремским Карловцима, дошао je на веома срећиу мисао, да о својој осамдесетпетогодишњици. живота, коју je скромно прославио прошле године, попово изда библИографију својих многобројних радова. Библиографија овог заслужног историка и најбољег пазнаваоца нашег XVIII века бројала je, у своме првом издању (Сремски Кар-

239

Оцене π прикази