Bogoslovlje

»сведок« (Gitt. 87. b), а не сме их бити мање од двојице (Gitt. IV. 3.). У »Geth« се не смеју уносити нхгкакви услови, нити муж сме огранпчавати жену што ce тиче њене удаје за другога човека, јер у том случају развод не ваши (Gitt. 82. a). »Geth« мора бити написан специјално за ону жену, којој се даје развод »H&mah«. Ako на пр. има муж две жене, а обе имају иста имена, па он даде да се напише »geth« са намером да једну одњих отпусти, а затим се предомисли и одлучи да даде развод својој другој жени која се исто тако зове, он не сме да употреби »geth« који je већ написан, него мора дати да се напише нов.. Исто тако не може муж да држи код себе већ написани »geth«, па кад му устреба да га даде жени (Евр, Енциклоп. 573). Од супруга се не захтева да морају увек да буду присутни код развода. Они могу некога опуномоћити да преда или прими разводно писмо. Taj се опуномоћеник зове »šeliah« и може их бити 3 врсте.. 1. пуномоћник муже'в да преда »geth« жени (šeliah le halaha), ако стану j у у разним меотима, 2., пуномоћник женин да прими »geth« од мужа (šeliah le kabbala). 3. пуномоћник женин да јој донесе »geth« (šeliah le habâa) (gitt. 62b). »Geth« којега доноси пуномоћник мужевљев добија важност тек онда, када га он преда жени, и то само онда ако он добро познаје и мужа и жену, и изјави да je »geth« написан и потписан у у његовом присуству. Намера je тој одредби, по речима једнога Амореја, да се утврди оритиналност потписа сведока, а по мишљењу другога, због тога да се увери да je »geth« написан управо за ту жену »lišmah« (Gitt, 2b). Ако пуномоћник мужевљев, који je донео писмо, не може то да засведочи, онда »geth« добија своју важност само оида, ако сведоци, који су потписани на писму, потврде своје потписе, или ако њихове потписе засведоче други веродостојни људи. Ако муж пошаље свога пуномоћника са писмом да отпусти жену или ослободи роба, па се предомисли, то онда то предомишљање вреди за жену, али не и за роба. Руководи се, найме, принципом, да се може нетто примити за некога, ако му je то од користи, али не и онда, ако му je то на штету. За роба je корисно' његово ослобођење, и зато треће лице које прима његово писмо за ослобођење, постаје тако pehi-r .његовим замеником. За жену: je напротив развод штетан, зато не може бити неко трећи женим

249

Брак и социјални положај жене код Јевреја