Bogoslovlje

нпцу«, пошто то учење није било учењем древне васељенске дркве, пзбацпо je тај додатак 1 , а православно учење о тајнн свећенства и о изгладљпвости њезине благодати доказао je митрополит московски Фила ре т г. 1860 у свои пишу оберпрокурору Сз. Синода, грофу А. П. Толстоју 3 . Појава римског учења о непзгладпвостп тајне свећенства у »Послашщп источних патријараха« може се протумачптп прпликама, у којима je поникао тај докуменат. Познато je, да »Посланпца« садржи излагање вјере Јерусалимског патријарха Дос птe ј a, које je било одобрено на Јерусалимском сабору 1672 године. Тај сабор бијаше сазван ради осуде вјероучења Ка лви н о в а, које je било проникло у грчку цркву, и Доситпјево исповједање бијаше наперено против исповједања цариградског патријарха К® рила Лука ри с а (1612—1638), које je садржавало у себи калвинпстичко учење. Зато нпје се чудитп, што je у борби са протестантским учегьем о свеопћем свећенству, писац у полемичном: интересу и заносу употребио римски термин са намјером, да што оштрије и аподиктичније утврди раздпку између свјетовњака и чланова црквене јерахије! То je по оном закону људске природе, о ком напомшье Гете, кад каже: »Die Menschen können nichts mäßig thun ; sie müssen sich immer auf eine Seite legen 3 .« Грчка православна црква у овоме питању и данас се придржава римског учета, те не признаје лишења благодати свећенства, већ »свећенике под вјечном забраном«. To je, разумије се, уплив римског богословља »съ позволения сказать, это латинское, перенятое учившимися въ западныхъ школахъ 4 .« По свједочанству ей. Никодима Милаша изгледа, да питање о изгладљивостп благодати свећенства иије јасно схваћено, или бар није конечно ријешено ни цариградском патријаршијом 5 . На жалост у томе питању гријеше

1 Лебедевъ А. П.; История Греко-вост. церкви, 11. пзд. Спб. 1903. стр. 58 —63.

2 М. М. Фчларетъ, Собр. мн'Ьн. и отзыв, т. IV. Москва 1886. стр. 478—482.

3 Biedermann v. W., Goethes Gespräche. 3. Bd. Leipzig 1889. Seite 277.

Μι Μ. Ф ii л a p eT ъ, Собр. ми. 1. с. т. IV. стр. 408, 570.

5 »X p и iü ћ a и с и Весы и к«, Београд 1901. бр. 1. стр. 22 —27. чл. Д. Јак ш и ћ, »Правослапно учење о пзглацљчвостн тајне свећен-

268

Богосповље