Bogoslovlje

Постављаље архимандрита или егзарха у Палестинп изгледа да je првобнтно вршпо непосредно и искључиво архиепископ-патрпјарх јерусалимски ; од конца пак V. стол, било je уобичајено да се како места овпх архимандрита или егзарха тако π места њиховпх заменпка (δευτεράριος) споразумнпм и заједничкпм поступком архпеппскопа-патрпј арха п у ту сврху од архиепископа-патрпјарха у Јерусалпм сазваног збора палестинских монаха попуњују (Cyrilli vita s. Theodosii ed. Usener p. 110 ; Cyrilli vita s. Sabae ed. Cotelerius, Eccl. gr. mon. 111 261 b). Слабпје CMO обавештени о постанку п даљем развптку царпградског архпмандрптата. Прво спгурно сведочанство за постојање овог архимандритата je једно место у жптију св. Андрпје Стплита (ed. Delehaye, Les saints stylites p. 69), које спомиње, да ce међу архпмандритама царпградских манастпра, које je архиепископ -патрпјарх царпградскп Акакпје (471 —489) цитпрао у своју архиеппскопску резпденцпју, налазпо π Ανδρέας δευτεράριος του εΗάρχου. Андрпја je свакако био заступник егзарха или архимандрита царпградске манастпрске провпнције, која je обухватпла Цариград п непосредну околпну на европској и азпјској терпторпјп. Међу манастпрскпм настојатељпма којп су прпсуствовалп царпградском синоду год. 536 спомиње ce Μαρκιανός ό θεοσεβεστατος πρεσβίτερος και ηγούμενος μονής τής επικαλούμενης Δαλματίου τού θεοφιλούς μνημης καί εΕάρχου τών επί τής βααλευούσης ταύτης πόλεως διακειμέναιν ευαγών μοναετηρΐων (Mansi VIII col. 879). О модусу попуњавања цариградског архимандрнтата или егзархата нпсмо уопће ни у ком правду пнформпсани. Функција архимандрита пли егзарха изгледа да je у Цариграду била стално спојена са настојатељством манастпра св. Далматија, у Палестини пак од времена св. Теодоспја вел. киновпјарха (424 —529) са настојатељством манастпра св. Теодоспја за кнновптску провинцију и лавре св. Саве за лаврпотску провинцпју, али подељпвање овпх двају у једној особи комбииованпх достојанстава и функција т. ј. архимандрнтата h настојатељства није обављано једнпм, јединственим актом, него двама одвојенпм, посебнпм актнма. О компетенцији архимандрита или егзарха, његову правку односу према предстојннку дотнчне црквене области и љегову јурисдпкцноном односу према манастирнма, подвргнутнм Бегову надзору, не можемо на основу очуваиог материјала ство-

274

Богословље