Bogoslovlje

и отпусти je из своје куће, или ако умре тај други муж који се ожени њом, тада пређашњи муж којп ју je отпустио не може да je повратп и опет узме за жену, пошто je постала нечистом, јер je то гадост пред Јахвеом ; да не огрешиш земљу, коју тп Јахве Бог твој даје у наследство«· (Поновљ. закони 24, 2 —4). Разведена јеврејска жена могла je, дакле, слободно да ступа у брак са сваким ко би je хтео узети за жену. Чак и са својим бившим мужем, алп ту je већ било ограниченна, jep je за њега могла поћи само док се још није била удала за другог. Ако бп се удала и развела, нпје могла после тога да обнови брак са првнм мужем, jep се сматрала нечистом. У чему се састојала та нечистота закон прецпзније не вели, али се свакако мора узети, да се мислпло на нешто што je слично блуду 1 . Жена постаје нечистом у след полног општења са другим човеком, jep je тиме укаљана п прекпнута веза, која je постојала између ње и њенога првога мужа. Marti, напротив, држп да je основа за ту забрану »демонистична позадина« 2 , но не наводи нпкаквих доказа. Али ма каквп да су били разлози за ту забрану, мора се узети, да се на тај начин хтело спречпти и лакоумно развођење 3 . Сваком се Израиљцу тиме наглашавало да се добро промисли пре него што се раставп са својом женом, jep je може изгубити занавек. У томе се старозаветнп пропис много разликује од мухамеданског. Коран пзрично захтева, да се разведена жена мора најпре удатп за другога и од њега се развести, па да тек онда може ступити у поновни брак са својим првим мужем (сура 11, 230). О томе код Јевреја нема ни спомена ; и пророк Јеремија (3, 1). спомшъе то као немогућност, пако Јахве хоће да учини то према неверном Израпљу. Осим тих општих ограничења, било je случзјева, када се и самом мущкарцу Израшьцу није дозвсљавао развод брака, него je морао са женом да живи до смрти. То je било у случајевима, када je муж лажно обедио жену, да нпје била девојка када je ступила у брак (Поновљ. закони 22, 13. —19.), и када je мушкароц извршио наспље над неиспрошеном девојком. (Понов, закон. 22, 28. —29.). У овом последњем случају, морао

1 Keil Handbuch der bibl. Archäologie. 2. Aufl.. 1875., стр. 545. Doller. Das Weib im Alten Testament, Münster in Westf. 1920 стр. 45.

2 Код: Kautzsch: Die Heilige Schrift des А. T. I. 282

3 Doller, o. c. 45.

242

Богословље