Bogoslovlje

пскључујемо пз њене сфере познати предмет, сбјекат, тада његово иые ставимо у акуз. Ако пак пз сфере одрпчне радње. искључпмо уопште објекат, онда употребпмо обпчно геннтпв. јер ce y овом случају одрицањем радње објекат ове у ыпслпмэ одваја од других предмета као цела категорија. Из тога се види, да генитив има много заједничког са одложеним падежом, који je у пндоевр. језику означавао тачку, од које се одваја други предмет мисли, као и радња, означена глаголом. Тпме се објашњава замена генитива одложним пад. у целим категорпјама још у праслав. језпку. У случајевима, где je генитив формално сачувао своје позпцпје, он je узео на себе функцпје аблатива : азъ семь вашего племене, свобожденп 6ыша (супр. рук) 1 . Датив означава предмет, за који се нешто ради, или кога се нетто тиче, и, најзад, означава место, кретање ка известном правду (dativus directionis). Прво значење радње показује духовно интересовање за пзвесну радаьу, наир., у срп.-хрв. народној поезпјп : Што си ми се зампслпо, бане ? или у рус. спеву у »Слово о полку Пгорев-в«: Что ми шумптъ давеча рано предъ зорями ?« Друго значење радње врло често се пспсљава и у ст. цркв. словен. језику; »I изпде Июусъ къ морю i вьсь иародъ щ-Ьаше к немоу . . . (Зограф. Јев. Марк. 11, 13). Акузатпв означава објекат, на којп je уперена радња субјекта, те према томе у граматичком смислу он je био падеж праве допуне. Сем тога, акузатпв je имао значење кретања к извесном правду како у смислу простора, тако и времена. Примера праве допуне има и у ст. цркв. словен. језпку, напр., »прпде Хрпстось небесьскьид двьрп« (супр. рук.), а примером кретања у смислу времена може. служпти српско-хрв. пзраз: пћи цео дан, рус. идти ц-влый день (т. ј. од јутра до вечера). У старо-цркв. словен. јез. бивају случаји спајања акузатпва, који означава објекат радње, са акуз. предпкативнпм, услед чегасе јавља дуплп акузатпв ; напр. старословен. »Симона егоже пменова Петра«. Пнструмен. означава пратњу. друштво и често средство и оруђе. Такозвани описни шести падеж данас се. често чује у словен. језпцпма : српско-хрватекп спаватп мртвим сном, рус. мертвым сном ; шести падеж узрока такође није ретка појава у ст. цркв. словен. језпку, напр. »гладъмь же мьры (супр. рук.); Шести падеж односа често се употребљава у словенским језпцима; висок растом, руск. : славен, красотою; зотим шести падеж времена и простора: срп.-хрв.: и ћ и путем, руск. : иди т и дорогой; срп.-хрв. : рад ит и дa њ у и hоh у, рус. : -в ха т ь р-Ьк ой ; најзад, облици, чије се вариацпје најлакше изводе из појма оруђа и начина,

1 Г. А. ИлышскШ, ibid. 297—299.

302

Богословље