Bogoslovlje

два средства« (86.) ; »узбуђен том ми ш љ.е њу« (124.) ; »свп ми н и сада н e знамо н и разумно потребе . . .« (147.) и т. д. и т. д. Запета, како каже г. Поповић, »човек je етил« ! Па пошто je и г. Поповпћ човек, то je, сасвим логично, и он стнл, само . . . рђав стил ! Назива ме »несолидним« (уз многе сличне епитете) што »техничке (штампарске) погрешке« квалификујем као аљкавост, неразумевање п незнање преводпоца. Тврди да су »техничном грешком осам (биће пуних девет !) страна поново пребачени у други одељак«. Ово тдрђење je нетто што je много горе од несолидности. Сваки иоле писменији човек зна да je, при оваквим .техничкпм погреткама, у поново пребаченим странама текст са. свима речима, интерпункцијом и погрешкама (као код фотографских снимака) потпуно једнак са текстом ранијих страна. Поново тврдим, да je преводилац два п у т а исто преводио, а да то није приметно, jep je аутоматски, т. j. без духовног учешћа, без разумевања стварп преводио. Одступања једнога текста од другог како у реду тако и у изберу речи непобитан су доказ, да овде није по среди »техничка грешка«, већ оно што сам малочас рекао. Г. Поповић рачуна на наивност и заборавност читалаца, с тога ћу овога пута да дам и паралеле реченица из почетна, средине и краја ових кобајаги »поново пребачених страна«, подвукавши (т. j, спацпонирано) одступаша : I. пар ал ела; Стр. 51.: »Шта каже на ово историја . . .« Стр. 64.: »Шта одговара на то историја . . .« И. паралела: Стр. 57. : »Даље, шта би овде радили с а н а сил ни м радњам а . . .« Стр. 70. ; »Даље шта би радили у с л у ч a j ев и м а нас и љ а ... « 111. пар алел а: Стр. 60.: »Сваки насилии покушај да и з j ед н а ч и св е спољашње положаје...« -. -Стр. 72.: »Сваки насилии покушај да сви у с пол. а шње м поло жa j у буду jеднак и.. .« Г. Поповић овим својим »одговором« покушава да заведе читаоце, те.да миеле, као да je онакав мој приказ дошао у след не-

325

Оцене и прикази