Bogoslovlje

предаје. О томе расправља, као што рекосмо, цео један талмудски трактат »Gittin«, који стоји у трећем Seder-y Талмуда Našim (»жене«) и у вавилонском Талмуду je на четвртом, а у јерусалимскоМ (палестинском), на петом месту Sedera. Разводно пиемо »geth« 1 (сигурно из асирскога »gittu«, сирскп »getta«) 2 означава сваки докуменат уопште, но специјално разводни. Има се писати само на чистој хартији, која није стара или искидана, неизбрисивим мастилом (Gittin 19а, 20Ь). Писати га могу само одабрана лица, ко ja знаду Тору и јеврејско право (Qidusin. 13а). Налог за писање »getha« мора датп писцу муж (Gitt. 66b). Сама церемонија при разводу je следећа: Када писац напише »geth« и два сведока га потпишу (Gitt. 87Ь)узима га равин ипажљиво гапрочитава са сведоцима, при чему мора особито пазити да не буде какве погрешке у исписивању имена. Иза тога пита равин писца да ли je написао »geth« по налогу мужевљевоМ, а то исто пита и сведоке. Затим предаје »geth« мужу и пита га, да ли он то чини сасвим добровольно. Муж мора изјавпти, да неће никада протествовати против правилности развода и да он чини све добровольно. После тога се предаје »geth« жени. Захтева се да je то у присуству 10 људи, међу којима je равин, писац и два сведока. Најпре се обраћа равин свима са речима: »Ако когод од вас има нетто што би могло учинйти »geth« немогућим, то нека сада објави свој протест, јер по одредби старих равина под претњом »herema« (велике клетве), забрањује се да неки оспори вредност »geth-a« када се он једном преда жени. Затим предаје муж »geth« жени у руке са следеЬим речима: »ево твоје разводно писмо, прими своје разводно писмо, нише си ти разведена са мном од овога часа, и ти се может удати ма за којега (»за свакога«) човека« (gitt. 85а). После тога узимлье равин »geth« од жене, понова га прочитава са сведоцима и објављује, да су стари равини под претњом »herema« забранили покушај да се оповргне вредност »getha«, Затим га сари ja и оставльа код себе у архиву. (Eben Haezer, 154, 91.) 3 .

1 По њему се и сам развод иазвао »geth«.

2 Delitzsch Friedr., Assyr. Wörterbuch 192; L. Blau, Die jüdische. Ehescheidung 1912, 11. 9.; Dr. G. Beer, Die soziale und religiösgStellung der Frau im israelitischen Altertum, Tübingen 1919, 18.

3 Истор.-Еврейская Энциклопедlя Каценельсона и Д. Гинцбурга С. Петербурга Томъ VI, 460.

247

Ёрак π социјални положа] жене код Јевреја