Bogoslovlje

се и не причешћују; забрањују се при цркви механе, свирке и игре; прописују се јавне казне за врачаре и т. д. 1 Али, разуме се, није довољно задржати се на наредбама. Ради тога се сада ради на јачању пастирства уопште и на практичном развијању црквеног живота. И посланице нам прилично јасно говоре о том практичном пастирском раду митрополита Ненадовића. Ту долази; 1) образована свештенства и школа у опште; 2) чисто пастирски духовнички рад и недељна школа, и 3) проповедништво и богослужение. 1). Мисао о потреби свештеничког образована понавља се често у пастирским посланицама. Једном приликол! 2 писац цитира С. Полоцког: „Чесомб убо ïepefl невТжда уподобитися можетъ: есть соль обмявшая.... есть святилникь горцТ дымящш а не святящlи. Есть солнце помраченное егоже помрачеше многим злимъ винною есть". 3 Колика се пажња обраћа на свештеничко образовање, најбоље нам показује сама карловачка школа, за коју Ненадовић чини више него ма ко. 4 Но на томе ради он и мимо школе. Издаје се за свештенике „Поучеше святительское къ ново iepero“ и шаље наредба да се то „поучеше“ прочита свакодневно по једанпут, а у празничке дане и двапута; у току године мора оно да се научи на памет, о чему ће сам митрополит у згодној прилици да се увери 5 . Ово je „поучеше“ једна мала руска књижица, издана Св. Синодом; садржну главном о важности свештеннчке службе и о разнил! странама те службе, све већином на основу св. Писма и свв. Отаца 9 . Друга књига, намешена свештенству, била je „Ортодоксос“. То je кратак извод из катихизиса Петра Могиле (fl 647 г.); садржи кратке основе вере, затим неколико люлитава и Божије заповести 7 . И ову су кшигу свештеници люрали да знају

1 Сион, 1904, с. 102. 2 поел, од 26-VI-1753.

3 „Вечеря душевная“ лист 164. 4 Летопнс М. С. 137, ст. 50.

5 поел, од 22-XII-1755 г.; поел, од 4-V1M755 г. у Раваничком цирк, протоколу.

6 Види о овоме П. И. Нечаевъ, Практическое Руководство для священнослужителей, Петроградъ, 1915, с. 114.

7 Издао га je секретар митрополитов Захарнја Орфелин, под насловом „Ортодоксос омолојн сирЪчь православное исповЪдаюе каеолическ!я и апостолск!я церкве восточный (Види о овоме Т. Остојић, цит. дело, с. 286 и 285.

Богословље