Bogoslovlje

спора измену фрушкогорских манастира и спахија у Илоку. 1 Према тој наредби монаси су имали седам дана да посте („единицею днемъ ясти сУхоядешя безъ вина и раюе“) и уз то, да свакодневно читају у својим ћелијама по три катизме с молитвама св. Јефрема и поклонима. Овакав пост се наређује и после евршеног рада комисије 2 . Али се често у посланицама о молепствију говори о том духу побожности са којим их треба служит „Молебствие же de да не бУдетъ кодъ васъ само го устава и обычая совершаемое, но поревнуйте го чистаго своего ердца“ 3 . Када митрополит даје у својим посланицама та молитвена упуства, када говори о тој потпуној преданости у молитви, не може а да се не осети она] исти дух који се осећа у речима св. Саве: „припадите кь шемоу... плачоуште се сь сльзами нимь.“ 4 Налази се у понеким посланицама митрополита Ненадовића детаљније и о самом чину молепствија. 5 Из тога се види да je оно служено по литургиариону Кијево-Печерске Лавре, а да je се, уз то, молило о истом предмету и на јектенијама и на проскомидији.

Dr.

Дамаскин Грданички,

ОРИГЕНОВА СОТИРИОЛОГИЈА. СПРЕМАЊЕ ЉУДСКОГ РОДА ЗА СПАСЕЊЕ

У целом догматском систему Оригеновом најважније je учење о спасењу. Изузевши нека места Ориген je сасвим прэвилно учио о лицу Исуса Христа и спасењу, а у погледу начина сједињења божанске и човечанске природе у Исусу Христу и учења о правој човечанској природи, Ориген je јасно учио и у напред оцртао све оно, што je неколико векова касније било одређено на васељенским саборилш у споровима са монофизитима, монотелитима и несторијевцима. На саборима je цела хришћанска црква примила Оригеново учење као своје и дала му символички знача). 6

1 Поел, од 13-IX-1754 г.

2 О овоме вида код Т. Остојнћа цит. д. с. 99 и 104. 3 Хопов. цирк. прот. од 18-VII-1754 г.

■* Ст. Новаковнћ, Примера Књижсвности и Језика. Б. 1904, с. 163. 5 Поел, од 25-VIII-1753 (цирк. прот. м-ра Раванице).

6 Q. Thomasius; Origenes. Ein Beitrag zur Dogmengeschichte des dritten Jahrhunderts. Nürnbeng. 1837. S. 72.

36

Богословље