Bogoslovlje

Грех који je дошао, изискивао je потребу помирења и помирење дюже бити само жртвом. 1 Због тога су одређене биле жртвэ у Старом Завету. Оне су приношене за грехе поједидиних људи или целог народа. Оне су измиривале људе са Богом и доносиле опроштај и очишћење. Онај који принаша жртву, положио je руку на жртвену животињу ; тиме je ставоьао своје грехе на њу; кэд je свештеник заклао животињу и крв њену пролио, био je грех заглажен и тиме je дошло измирење, jep смрт као казна или управо проливање крви, отклања грех и казну греха. 2 Греси могу бити искушьени или казной самог грешника или жртвом неког другог за њега ; с тога да би ослободио грешнике казне и страдања, Бог je по милосрђу своме допустио жртве у Старом Завету. Крв животиње принесена на жртву скидала je кривкцу и ослобађала je кривда од казне; но те жртве су престале, оне нису могле имати спасоносно значење за све људе ; оне су биле само припрема за највеличанственију искупну жртву Христову за цели свет. 3 Старозаветне жртве указивале су на већу жртву, која je требала уклонити грехе целога света; јагње, које се клало у храму сваки дан, беше тип Христа, 4 правог Јагњета Божјег, 5 .које je једино могло носити греховни терег целог света, 6 jep je

1 In Num. hom. 24. n. 1. Migne t. 12. c. 757. Si non fuisse! peccatum, non necesse fuerat Filium Dei agnum fieri, verum quoniam inlroiit peccatum in hune mundum, peccaii autera nécessitas propitiationem requirit, et propitiatio non fit nisi per hostiam, necessariura fuit provider! hostiam pro peccato.

2 In Num, hom. 10. n. 2. Migne t. 12. c. 638. Hostia cum immolatur, ad hoc immolatur ut eorum pro quibus juguiatur, peccata purgentur. In Levit. hom. 15. n. 4. Migne t. 12. c. 557. Mors, quai poenae causa infertur pro peccato, purgatio est peccati ipsius, pro quo jubetur inferri.

3 In Levit. hom. 10. n. 1. Migne t. 12. c. 525. Altäre fuit pritts et sacrifiera celebrabantur, sed ut venit verus Agnus qui se ipsum hostiam obtulit Deo, cuncta ilia velut pro tempore posita cessaverunt. In Levit. horn. 2. n. 2.—4. Migne t. 12. c. 413. In Levit. hom. 5. n. 3. Migne t. 12. c. 450.

4 Comment, in Joan. t. 10. n. 12. Migne t. 14. c. 334. ovis apud Judaeos figura erat imolationis Christi. In Levit hom. 4. n. 8. Migne t. 12. c. 433. Oranis hostia typum gerat et imaginem Christi.

5 In. Levit. hom. 10. n. 1. Migne t. 12. c. 525. Verus Agnus qui se ipsum hostiam obtulit Deo.

6 Unus est agnus, qui totius raundi potuit auferre pecatum et ideo cessaverunt caeterae hostiae: qnia talis haec fuit hostia, ut una sola strffiCeret prototius mundi salute. In Num. hom. 24. n. 1. Migne t. 12. c. 758.

Оригенова сотириологија