Bogoslovlje

искупи грехе целог света, а таква je жртва потребна била. 1 Христос je искупио наше душе својим животом, својом драгоценом крв.ъу. Он je истинити Првосвештеник, jep омива грехе наше не крљу животиња него својом сопственом крвљу. 2 в,) Смрт Исуса Христа доноси опроштење греха. Св. Писмо учи; „Крв Исуса Христа очишћава нас од свакога греха“ (1. Јак. 1,7.) „у Њему имамо избавъешё крвљу Његовом и опроштење греха.“ (Колош. 1,14.) Христос je сам рекао, да се крв Његова пролива за нас ради опроштења греха. 3 Он je истинити Првосвештеник, који крв.ъу својом освећује верней Спаситељ je принео жртву и од те жртве излази света сила, која очишћује, исцељује и освећује и у сваком, ко je прима, грех уништава. Св. Писмо каже о жртвама: „штогод се дотакне тога, биће свето“ (Лев. б, 18); исто вреди и о телу Христовом. 5 Ко се дотакне тела жртвеног, биће освећен, ако je нечист, очистиће се, ако je болестан, исцелиће се. Крвоточива жена дотакла се с вером Христа и она je била исцељена. 6 (Лук. 8,44.) Христос je имао и за време свог земаљског живота ту божанску моћ иснељења и откривао je многим чудесима; до потпуне делатности могла je та моћ доћи тек са Његовом смрћу и после смрти, jep je смрћу земаљска и човечанска страна бића Његовог преображена била. 7 Вера има моћ да ту силу у себе прими и усвоји слично магнету, који жељезо привлачи. Христос je извршио спасење, но било би неприлично тврдити, да je Он умро само за грехе људске, а не и за остала

1 Comment, in Joan. 1. 28. η. 14. Migne t. 14. с. 719. Pro populo autem moritur hie homo omnibus animantibus purior, qui peccata nostra tulit et infirmifates, qui posset Universum totius mundi peccatum in se receptum solvere et consumere et delere, qnoniam peccatum non fecit, neqne inventus est in ore ejus dolus, neqne agnovit peccatum.

2 In Levit. hom. 12. n. 1. Migne t. 12. c. 535.

Magnus sacerdos est qui peccata dimittit, non per sangninem taurorum et hircorum, sed per sanguinem suum.

3 In Levit. horn. 9. n. 10. Migne t. 12. c. 523.

Hie sanguis meus, qui pro vobis effundetur in remissionem pecatorum.

4 Ibid. hom. 10. n. 1. Migne t. 12. c. 525. Venit verus pontifex, qui sanguine suo sanctificat credentes.

5 Ibid. hom. 4. n. 7. Migne t. 12. c. 412. Omnis qui tetigerit ea, sanctificabitur. Hujus sacrificii carnem, si quis tetigerit, continue sanctificatur. Si immundus est, mundatur; si in plaga est, sanatur.

6 Comment, in Mat. t. 10. n. 19. Migne t. 13. c. 883.

7 In Levit. hom. I. n. 4. Migne t. 12. c. 410. In Mum. hom. 9. n. 5. Migne t. 12. c. 629.

91

Орнгенова сотнриологија