Bogoslovlje

ГРБ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ.

У пројекту Устава Српске Цркве предвидено je, да Српска Православна Патријаршија йма свој „традиционални црквени грб“, којим би обележен био и печат њен. Taj би грб требао да изгледа овако. Два анђела држе штит у горњој половин» плав, а у доњој црвен. На горњој je половини с десне стране црква, а с леве стуб (пирг), обоје беле боје; на доњој половики крст са четири краја, све златне боје. Над штитом je архијерејска круна затворено црвене боје са крстом, с десне стране крупе архијерејски жевал, а слеве шестокрајни крст. Дакле, задржава се у главкоме грб Карловачке Митрополије Патријаршпје, а, по ослобођењу Србије, и грб Београдске Митрополије. Кад се већ жели, да наша уједињена црква реорганизацијом добије што потпунији канонскп и онај специјални, узвпшени карактер старе, или боље да je назовемо класичне Српске Цркве, онда je умесно промйслити; да ли je грб у опште својствен једној православној цркви, има ли овај пројектованп грб дубљу и у свему аутентичну старину своју, т. j. je ли он у ствари традиционални грб Српске Цркве, да ли je потребно и умесно оживљавати га, ако није шта треба да буде знамение Српске Цркве и њене Патријаршије?

О ГРБУ У ОПШТЕ.

Грб je законски утврђено наследно обележје и знамегье са символичким значењем: држава, негде и појединих делова њихових, извесних градова, привилегисаних заједница и сталежа или појединих породица, а на западу joui и појединих надбискупија, бискупија и опатија. Оно има прапочетак свој у тежњи човека, да извесним спољним знацима издвоји себе од других, као и у наклоности људској за символпчним тајанственим изражавзњем осећања, мисли и жеља у виду извесних физичкпх махинација, изрека и изображавања. У томе су имали удела и остатци тотемизма примитивних народа, у којима су поједина племена, родови, братства, породице, па и појединци, а у познија, историјска времена и социјалне трупе, узимали извесне животиње, растиња и друге објекте или природне појаве, па им стваралн нарочити култ, припијалн уз њих најинтимније пројаве душе своје, у њима и изображењима њиховим символизирали она најдубља религиозна осећања своја.

94

Богослов.ъе