Bogoslovlje

ca грбом јесте синђелија, дата 1726 г. Николи Димитријевићу, епископу вршачком. 1 ) Карактеристична основица грба je шитит, у чијем горњем делу je црква и кула, у доњем крст са четирн опьила у угловима; штит држе два анђела, између њих из штита с леве стране избија врх жезла архијерејског, с десне крст, а над штитом je круна. Главни мотив, крст са огњилима, узет je свакојако иг штампаних дела са хералдичким цртежима и описима. Још 1601 год. штампао je дубровчанин Мавро Орбини на талијанском језику своју познату Историју. 3 Други далматинац, Павле Ритер или Витезовић, издаоје 1700 год. специјални албум иса нашим грбовима. 3 Дело Ритера je само у неколико раширен и хералдичким објашњењима умножен зборник из Орбинија. 4 Код Орбиннја, на страни 274, показана je у бакрорезу арма, т, j. грб краља Вукашина, генеологија истог краља, „Albero delea genealogia di Vukascino Re. di Serbia“. To je онај крст са огњилима, који je отуда ушао у разне српске грбове, као основни емблем њихов. Пре тога још прешао je он из Орбинија и у разне домаће рукописне хералдичке зборнике, али не као Вукашинов, већ под назизом грба Србије. 5 Према делу Орбнннја односи се у опште скептичкп у нашој историјској литератури. Пок, Новаковпћ у показаној темељној расправи о хералдици српској констатује, да Орбини не говори ни речи о изворима својих грбова, ни о значењу њихову, не каже нити да их je сам саставио, нити да их je где готове нашао. 6 И ако се пок. Новаковић због ових околности ограничио на сравњивање оних грбова Орбиннјевих, за које je у нумизматнцн и другим споменицима нашим нашао потврде, а о овом крсту с одилима оставио отворено питање, други писци налазе, како je он јасно доказао, да je Орбини пр'ви тај грб саставио. Па чак и у делима са родољубивом тенденцијом он се назива измишљотином Орбинија. А не ће бпти да je

0 Стојан Новаковнћ, Годишњица VI, стр. 135. s II Regno degli Slav! hoggi corrotamente detti Schiavoni. Hislorla di Don Mavro Orbini Rausee, obbale met ifense. 3 Stemmaiographia sive armorum illyricorum deiineafio, descriptio et restitutio, authore Equité Paulo Ritter. 4 CT. Hовак о в и h, Годиш њ и ц а VI, стр. 126. б Šišić Fr., О srpskom grbu, Savremenik god. IV (1909) strana,67. 6 Годишњица VI, стр. 116.

106

Богослов.ъе