Bogoslovlje

пореклом још од римских царева, употребљавао je и кнез Лазар и његовн наследници (нпр. на хилендарској препрати и Лазарнцн у Крушевцу, Љубостињи, Манасији, Каленићу); Ђорђе Кастриот Скендербег, 3 ) и Иван Црнојевић. Ни у ово време, кад je употреба грба у српским земљама поехала општа под утицајем запада, а у самој земљи немачкпх најамних војника, међу којима je свакојако било и племића са породичним грбовима, Сапска Црква није га имала. Он ce јавља тек у првој половини XVIII веку у оном делу њеном, који je ушао у састав Угарске, a y овој je онда владао чисто сталешки устав и у јеку било извођење сталешког уређења државе. Taj ономошњи . сталешки устав XVill и прве половине XIX века и уређење по њему укочили су били државни и друштвени оргачизам, те га зато г. ШшЈић с правом назива кобним. 1 ) Али наши, промишљајући о улажењу у сва права, о оп· станку и напретку свом, морали су се мирити с тим приликама. Нарочито je тежак био положа] цркве и њених великодостојника. Када Хабзбурзима није била потребна крв српског народа за одбрану и ширење државе или за угушивање мађарскис устанака, онда обећаване и делимично дате привилегије нису важиле, допуштано je римокатоличкој стално ратничкој цркви, да православље и његове служиоце у бесправан положај доводи. Требало je епископату нашем да се у положају и части изједначи са католичким бискупима магнатима, да би појачао ауторитет свој, а с њиме и одбрану цркве и православное народа свое. И увођење црквеног грба требало je да послужи томе. Знаменити у многом погледу Мојсије Петровић, митрополит београдски, а затим и карловачки (1713 —1730), после сједињења Београдске и Карловачке у једну Архиепископију и Митрополију, први je почео употребљавати на свом печату формални грб, који се после одомаћио у Карловачкој Митрополији, 2 ) а преко ње, са известим варијацијама, распространио се по свему Српству, и као црквено, и као национално символично знамење. Најстарији за сад познати докуменат Мојсијев

V Др· Алекса Ивнћ, Сшари Сраски Печати и Грбови, Нови Сад 1910, стр. 36, табл. IX. 0 Savremenik, г. IV (1909), стр. 293 и 294. 2 ) Димитрије Руварац, Ево шта сше нам криви, Земун 1895, стр. 101.

105

1 рб Српске Патријаршије