Bogoslovlje

стоји, самостално, философија религије, а осим тога теолошко проучавање старих религија, каткгда и упоредно нзучавање религије Уз то долази у најновије време психологија религије која желн испитивати, с једне стране, религиозне појаве у појединцу, а с друге стране (на темељу антрополошког испитивања) опште религијске појаве. Индивидуалном психологијом религије баве ce највише теолози, док ce општим религијским појавама баве психолози (Вунт, Левн-Брил) и социолози (Дпркхајм), Та несистематичност показује ce највише y универзитетским студијама. У иностранству, вели аутор, нема универзитета где би се наука о религији износила као систематска целина. На протестантским теолошким факултетима упоредна наука о религији обојена je теолошки, a још je уже изучавање упоредне историје религије на католичким факултетима. Где се наука о религији изучава на световним факултетима (Лајпциг) ту постоји само историјско изучавање религијских система а не систематска наука о религији. Аутор нарочито истиче да je прашки чески универзитет први који установљава нарочиту катедру за науку о религији на философском факултету. Општа наука о религији да наставимо с аутором не сме се мешати с теологијом од које се битно разликује својнм карактером, предметом, ци.ъем и методом. Теологија je управо практична наука о религији, нека врста религијске технологије која иде за циљем практичног религијског живота и даје човеку упуства каквим религиозним животом треба да живи. Само по себи се разуме да та практична наука о религији може бити спецкална, ако се односи на појединачну релпгију, или општа. Општа теологија je управо практична филозофија религије чији je најтипичнији пример енглески деизам. На супрот томе општа, теоријска наука о религији je наука која испитује религију са свих њених страна и у целом њеном развићу и обиму без обзира на практичне циљеве религиозное живота. Њена општост претпоставља да се она мора б,-вити свима религијама a њена теоретичност да се мора уздржати од сваке примене на и<ивот; али je неопходан услов да она, с обзиром на свој предмет, пропзлази директно из живота. Пошто je религија искључиво (vÿhradnè) људска особина то je теоријска наука о религији управо увек саставни део

126

Богословље