Bogoslovlje

народ. Свете пастирске личности остављају дубоког трага у души народно], и народ je способан да такве личности задржи вечно у успомени. Ту се потпуно остварују речи О. Јована: „Прави пастир и отац своје пастве живеће и после своје смрти у успомени њеној, пуној признања: они које je он руководио прославиће га. И уколико се мање буде он бринуо о своме прослављању овде, на земљи, трудећи се марљиво само на њиховом спасењу, утолико ће више засијати његова слава после његове смрти: он ће и као умрли бити у стању да их натера да говоре о њему. Таква je слава онога који се труди на општу корист“. Дневник О. Јована Кронштатског, „Моя жизнь во ХристТ“ 1 , примљен je, још првога дана, као појава која нема ничега себи равног у литератури свога времена, као књига написана под инспирацијом и као кшига у којој писан о најдубљим личним духовним питањима говори не „по теорији“, већ „из искуства“. Један од многих издавача енглеског издања ове књиге, професор A. Wite пише у уводу своје књиге: „Дубоко поштујући га у Господу, и поштујући његову књигу, ja сам нашао за неопходно да je унесем у серију мојих класних књига, као, по мом мишљењу, највећег од живих духовних писана и правое духовног мистичара, који потпуно и с правом заслужује да буде предмет нашег изучавагьа, напоредо са Беменом, Св. Терезом, Томом Кемпијским“.... 2 Том својом књигом уводи нас збиља овај велики пастир наше Цркве у најскривеније дубине свога живота; открива нам, с друге стране, и та]ну свог утицаја. Он сам говори о књизи овако; „Још од првих дана свештенства био сам себи поставио за правило да се са највећом усрдношћу предајем својим обавезама, као проповедник и пастир. Строго сам пратио свој унутарњи живот, ради чега сам почео подробно да изучавам Св. Писмо, одабирајући из њега оно што je се односило на мене као човека, као свештеника и као члана друштва. Рано сам почео да пишем свој дневник, у који сам уносио своју унутарњу борбу са самим собом, све своје скривене молитве к Богу и сву своју благодарност за моје ослобођење од искушегьа и од сваке друге несреће“. А у самом уводу пише: „Све што се овде садржи није ништа друго до благодатно озарење душе, којег сам се ja удостојио од свепросвећујућег Духа Божјег

1 Изд. 1894 год. СПБ.

2 Пом. изд. Царевицког, стр. 15.

131

Јован Кронштатски