Bogoslovlje

мора да буде искусан у борби с мисаоним вуцима, да би их умео гонити од стада Христова; да буде искусан и јак у молитви, уздржавању; да не буде везан похотама и сластима животним, нарочито властољубљем, славољубљем, гордошћу; бедном речју, мора сам да буде светлост, да би друге просвећивао, сам да буде духовна со, да би друге сачувао од духовног распадавьа, сам да буде Слободан од распадања од страсти. Иначе, њему ће свако ко je духовно болестан моћи да каже : л е к ар у, излечи се сам (Лука, 4,23) претходно, па ћу ти се после дати да ме лечиш. Лицемере, извадинајпре брвно из окасвог, паћеш онда видети да извадиш труниз ока брата свог (Мат. 7,5). Шта тебе одвраћа од испуњавања заповести Христових? Тело и свет, пријатна храна и пиће, које човек воли, којима се наслађује и мислено и стварно, што све чини да срце огруби и да се окамени; затим, страст за украсима, за одабирањем хаљина или одликовањима. Ако су хаљина или украси начињени од изванредне материје, онда долази брига да се та хаљина или украс не упрљају, не уфлекају, не уквасе, не упрашњиве; а брига о томе како да се угоди Богу мислима речима, делима, ишчезава, и срце, тако рећи, живи одећом и украсима и бива цело приковано к њој; о Богу се пак не стара и с Њиме се не сједињује. Ако je овакав човек свештеник, он се онда не стара о молитвн за народ; постаје не душељубив, него среброљубив, частољубив ; иште не људе, него оно што je људско, т.ј. њихов новац, храну, пиће, њихово ласкање, добро мишљење о себи, и сам им ласка. Бори се, дакле, противу сваке светске обмане, противу обмане ствари која те одвраћа од вршења заповести Христових; зэволи Бога свим срцем, старај се о спасењу своје душе и о спасењу душа људских свом силом, и буди душељубив. Опомени се да je свет, који je поникао из ништавила, право ништавило и да he се претворити у ништа, небо и земља ће проћи; али душа човечја, Божје дисање, лик бесмртнога Цара-Бога, беСмртна je. Сећај се свега овога и ослободи ce од привезаности к свему што je земаљско. Уместо твари, подложне трулењу, стално обраћај своје очи Творцу, Ономг којн je y свој твари и који непрестано гледа на тебе, непрестано испитује твоје срце и твоје помисли. Не прилепљуј се срцем

134

Богословље