Bogoslovlje

аравоунь на 358. страни примера управо je грчко ό άρραβά-ν „залога* или по Новаковићу „капара“ (речник Новаковићев s. V. аравоунь), а грчка je реч постала од јеврејске речи érâbôn „залога“. У грчком језику ова реч поред значења „залога“ има понајвише у множини и значенье „веридба, просидба“. „апомиризма, subst. f. на 591. страни άπομύρωμα, кушанье освећене водице“. Како су врсте апомиризме биле различие, то се не може рећи да апомиризма има само значенье „кушанье освећене водице“, какво je значенье узео Новаковић. Грчка реч τό άπομύρωμα, коју je узео Новаковић, само je лруги облик речи то άπομύρωμα (од άπομυρίϊ,ειν „скидати миро, узимати миро“). О апомиризми и њеним врстама види литературу у Dixionnaire d’archéologie chrétienne et de liturgie publié sous la direction du Cabrol et du Ledercq, tome premier, deuxième partie, Paris 1924. s. v. ap om y r i s m a, одакле je и овај опис апомиризме, али с мојим преводом грчких и латинских места. Византијски писци, вели се у том речнику од Carbol-a и Leclercq-a, често говоре о неким свецима, из чијега гроба, моштију или икона излази миро (τό μύρον) „мает“ и то „миришљива мает“. Такви су свеци Никола Мирски и Димитрије Солунски и Грци их обично зову мироблити (οί μυρόβλυτοι) „из којих миро тече". Употреба тога мира звала je се апомиризма и она je била различна. Побожни човек узимао je ово миро и мазао ньим овај или она] део тела својега и то je се називало апомирисати се „вршити апомирисанье, употребити апомиризму“, а према том je и у словенском језику сьтворити апомиризмоу „извршити апомиризму“. Упореди на 591. страни Новаковићевих примера реченицу ...и оу водицн сеи сьтвори апомиризмоу, и шмы образе... „и у водици овој изврши апомиризму, и умиј образе“. После тога ове су се речи употребљавале и за освећене течности (уље и вода), које су се употребљавале за апомирисанье, те je тако после била апомиризма миром, апомиризма уљем и апомиризма водом. Апомиризма миром. Миро, било да тече у облику масне течности или у облику крви, скушьало je се брижљиво и за побожнога човека било je довољно да га добије, па да га употреби сам или да му ту употребу изврши какав свештеник. Апомиризма уљем. За ову се апомиризму узимало уље из жижака, запаљених или у црквама или на другом месту

141

Значење неких речи