Bogoslovlje

луфера и то само у преко] потреби. То се види из канонскога писма светога Теодора Студита, који je на питање εί εζεστι μοναΡτρίσ. άπομυρίζείν „да ли je допуштено калуферици вршити апомиризму“ одговорио: έζ απορίας πάΡης ιερωμένου ή μονάζοντας άπομυριζέτω διά την κατεπείγουσαν ανάγκην „само у недостатку свештеника или калуђера нека врши апомиризму (аполшрише) због преке потребе“. Ова je апомиризма могла бити и у некой освећеном суду. Преводилац вели: An liceat moniali aquam ex sacro calice bibere? „Да ли je допуштено калуђерици воду пити из свете чаше?“ Апомиризма je у овом облику посредно поштовање према причешћу и нафори. У опште je тешко одредити врсту апомиризме, о којој говоре византијски писци. Тако на пример не знамо каква je била апомиризма, коју су, по причању Константина Порфирогенита (de cerimoniis aulae byzantinae), цар и царица, идући сваке године 27. јула у цркву светога Пантелеймона, примали са главе мученикове: απ' αύτης λαμβάνουσιν άγιον άπομύρισμα „са ње (sc, главе) узимају свету апомиризму“. какоунарь, ш. и катастато на страни 596. примера. О овим речима каже Новаковић на 656. страни да није могао наћи шта значе. Обе су ове речи грчке и то какоунарь je од новогрчке речи то κουκκουνάρι(ον) и значи „борова семенка, боров р о д“, а катастато je од грчке речи τό καταστατόν и значи „скроб, штирак“. Да ове речи имају та значења, види се и из саме реченице „ ...и какоунары стльчени и катастато трТно...“ хеледонь (боље хелидонь) на 592. страни свакако je трава руса (chelidonium maius, Schwalbenkraut). У Вука je у речнику chelidonium и „росопас, росница, димњача“. цволъ на 491. страни примера (у речнику je цколь штампарска погрешка) не значи „трава“, већ „стабљика“ и постало je од грчке речи ό καυλός „стабљика“. Ова je се реч очувала у нашој и бугарској речи ц в 5 л - и к a, словеначкој речи cvol-ina „кукута“ (Wasserschierling, cicuta virosa) и cvoljè (види Pleteršnik, slovensko-nemški slovar s. v. cmôlje и cvolina), у бугарској и руској речи стволъ у значењу „стабло, цев“ (види и Miklosich, lex. pal.-slov.-gr.-lat. s. v. цволъ и Weigand, bulg. deutsches Wörterb, 3. Aull. 1922. Leipzig) и бугарској цволъ „држаље, ручица“.

143

Значење неких речи