Bogoslovlje

тиче, то се за њихову основу претпостављало усмено предање, самостално записано од стране сваког јеванђелиста, пли пак писмени првоизвори, као што су; Зборници Христових говора, Urmarkus и др. и утицај једног јеванђелиста на другог. „Све ове хипотезе проистичу из опште-психолошких претпоставака, основаних на резултатима нашег искуства: да се претпоставља неправилно примање или нетачна намерно или ненамерно предаја онога што je примљено, т. ј. посебно, изневеравање мелгорије при предаји услюног предања, тенденциозна прерада тог предања од стране доцнијих редактора ит. д.“ (стр, 10 12). Православии испитивач не може да се помири са овили У основи православное тумачења Св. Писма лежи учење о божанској инспирацији, a појам ове инспирације у православном богословљу искључује и сал\у могућност неправплног примања и извртања оног што je пршмљено (стр. 12). „Чиме се, дакле, у овом случају објашњавају разлике? Да ли су оне овде контрадикције? Измену два причања о једном истом догађају може да се јави контрадикција салю онда ако тај догађај оба причања разлгатрају са исте тачке гледишта. А ово заједничко гледиште, са којег се разлгатрају јеванђелска излагања, јесте, код представника западное богословља, гледиште историјско“. Али, да ли се на јеванђеља люгу прилгенити форЛlални захтеви историје? Од свих јеванђелиста једини je Лука који себи поставља формално историски диљ (I, 3). Он je ce старао да тачно изнесе факта, да их пореза хронолошки и веже у једну органску целину (како то одговара формалним захтевима историје). „Али хронологија Лукина не одговара потпуно захтевима научне хронологије, а на крају јеванђеља тај хронолошки ред и сасвим ишчезава“... „Чиме се објашњава да јеванђелска излагања немају то форлшлно обележје историје? Православна наука, која полази са тачке гледишта божанске инспирације Св. Писма, може да да само један одговор: објашњава ce другшм циљел! писаца. Чак и Лука, који je себи био поставио тај форлшлно-историјски циљ, није био у стању да своје излагање стави у ове окьире. Оно што je вечно открило je се човечјем духу у његоволг земаљсколг изразу, и човечјн дух, слаб и неспособан да га обухвати, дотиче се њега са разних страна. Разлике код јеванђелиста објашњавају се различним тачкама гледишта. Нарочитим груписањем догађаја, оцртавањем ових а не других детаља, достизало je се то да се јаче под-

152

Богословље