Bogoslovlje

вуче главна мисао која je одговарала циљу који je јеванђелист имао пред собом“. A циљеви су њихови различити (стр. 12 —22). Пошто je писац означио све циљеве и основне идеје сваког од јеванђеља, покушава даље с те тачке гледишта да објасни распоред њихове сааржине и узајамне разлике. Али ту примећује „деветнајест векова који нас деле од писаца јеванђеља не дозвољавају нам да сваку засебну црту, сваки детаљ објаснимо из ових општих теза. Не могу се имати претензије на оно што je недостижно. Главно се објашњава; објашњава се план, објашњава се место и значај појединих догађаја, објашњавају ce многи детаљи (стр. 22—29)“. На крају се изводи такав закључак: „нема места упорефивању јеванђеља са чисто историјскиг гледишта. Контрадикције не постоје. Разлике се објашњавају разликом циљева. Формално-историјски циљ имао je пред собом само Лука, али и његова историја није се сместила y том формалном оквиру. Та историја, коју јеванђеља излажу, иде ван предела нашег искуства, а следствено, разликује се и квалитативно од обичне људске историје. Ово не искључује могућност да се православии испитивач користи јевапђељем као историјским извором. Историја, коју би он себи израђивао, била би историја у смислу јеванђеља од Луке; Лука би му пружио главки правац и план. Оне пак догађаје и поуке које су код Луке изостављене, он би могао да унесе у онај општи хронолошки план који се налази у трећем јеванфељу (стр. 29—30). 2. Про т. С. Н. Булгаков 1 ): Главе о Тројичности (стр. 31—70). Дијалектички, користећи се методом Фихтеа, писац даје овде своја спекулативно-философска размишљања о Богу самом по себи (an sich) и о тројичности. Због карактера самог проблема, недоступног јасном схватању услед своје дубоке тајанствености, а донекле и због начина излагања, које je претрпано философском терминологијом и вештачки створеним руским речима, овај je чланак веома тежак за разумевање; мора читалац да застаје скоро над сваком фразом. Али се ипэк чланак чита са великим интересовањем, пошто није лишен извесне оригиналности у мислима и консктрукцији. Садржина je следећа: „Човек није у стању да позна Бога својим силама, ако му се Он Сам не открије“. Али „у природи духа и у саставу

0 Проф. Булгаков предаје на Институту Ст. Завет и Догматику.

153

Оцене и прикази