Bogoslovlje

Тројица као Јединство, тро-јединство Божанског Духа јесте одговор на све постулате и излаз из свих апорија“. У Старом Завету имамо трагове овога учења; у Новом пак Завету даје се потпуно раскрнвање Тројице у јединству Оца, Сина и Духа Светог. Ни политеизам, ни хенотеизам не дају излаза из апорија личног самосазнања, мада и садрже у себи постулате тројичности (42 —44)

Надразумност догмата о С в. Тројици. „Католичке схоластично богослрвље поставило je себи један погрешай задатак, којим je делимице завело и правосавне богослове. Оно je, найме, хтело да засебне ипостаси у Св. Тројици образложи њиховим конкретним узајамним одликама, ипостасним одношајем. Међутим, триипостасност има корена у самој природи апсолутног Субјекта, због чега сасвим и нема потребе за конкретним образложавањем. Понекад овај догмат представљају и у таквом смислу да се тројичност односи на ипостаси a јединство на природу. Из овога се изводи потпуна рационалност догмата, у колико се тројичност и јединство схватају у разним односима. Тројичност треба да се схвати као тријединство у односу и према суштини и према ипостаси Божански Субјекат, Божанско Лице није тројствено већ триедино. Апсолутна Ипостас je триипостасна и једина тројица у јединици и јединица у тројици .. . три Ja, Ми у једном Ja и триједино Ja у јединој природи... Ако се заустави пажња само на Апсолутном Субјекту, на триипостасном Лицу, то овде има значај једнакост части трију ипостаси; ако се пак заустави пажња на божанској природи, онда добија овде потпуни значај божанско јединство (суштине). Ипак су то само разне стране једнога догмата. Овде je проблем трију у једном и једнога у тројици. Овде je граница разума која се означава антиномијом тријединства“. Али „надразумност никако није противуразумност, јер овде у догмату задовољавају се постулата разума“. Јеретично прилагођавање догмата према потребама умног схватања у једнобожју, лшнархмјанству, и трибожију, тритеизму, уклања антиномију али по цену битне. једностраности у учењу о Божанству“. „У колико jé Божанство изнад овога света, трансцендентно свету, у толико и не може да се одреди човечанским бројем... Тријединство није људски број, као дискурсивно много-јединство“. Божанска тројка није збир трију сабраних, већ je њихово нераздельно тријединство у коме ce једновремено задржава и утврђује и

156

Вогословље